Kad se dete postidi svojih roditelja
U ne baš tako malom broju situacija decu bude sramota od sopstvenih roditelja. Nekada se radi o stvarima na koje će ta mlada osoba s nedostatkom iskustva jednostavno morati da se navikne, da nauči da i to postoji u životu, ali ima i ponašanja roditelja koje nije baš najprijatnije, a roditelji uglavnom i ne budu svesni da time izazivaju stid kod svoje dece.
Ovde ne govorimo o tome da je neko kriminalac, narkoman, alkoholičar, da se nemoralno ponaša, pa ga se dete zbog toga stidi. Govorimo o znatno sitnijim stvarima, kada se roditelji komotno ponašaju, bez razmišljanja o tome kako to njihovo dete vidi, ili kada ni sami ne smatraju svoje ponašanje baš privlačnim, ali, eto, u sopstvenoj su kući, a nisu svesni toga da ih njihovo dete posmatra, i da ga je od njih blam.
Konkretni primeri? Recimo, dete gleda kako mama, jednom kad počne da jede, nije u stanju da prestane, i stidi se toga. Ili, roditelj nije baš alkoholičar, ali ipak relativno često popije toliko da popodne provede pijano hrčući. Mama koja se u kući, tokom vrućina, kreće u potkošulji toliko tankoj da joj se provide grudi, pa je dete sramota da pozove prijatelje. Ili, tata koji se po kući kreće u donjem vešu, povremeno mu provire testisi, i dete od sramote ne želi da zove prijatelje, da ne bi buljili u njegovog tatu. Ili, dete u domovima svojih prijatelja vidi da je sve čisto, a kod njega je prljavo. Ili, mame druge dece su lepe i doterane, a njegova mama je na roditeljski sastanak došla u ofucanoj odeći i s masnom kosom. Ili, roditelji koji pokušavaju da se ponašaju kao ortaci svojoj deci, oblače se kao tinejdžeri i (bezuspešno) pokušavaju da koriste žargon. Ili…
Naravno, ima i situacija na koje dete jednostavno mora da se navikne – recimo, njegovi roditelji su stariji nego roditelji njegovih vršnjaka, pa na roditeljskom sastanku vidi mlade i doterane ljude, dok su njegovi mama i tata već malo podgojeni, s borama i prosedom kosom, a nisu ni tako doterani. U takvim situacijama za dete je, na duže staze, dobro da nauči da su nečiji roditelji stariji, neki mlađi, ali da svi (osim ako se ne radi o patološkim slučajevima) vole svoju decu.
Međutim, treba imati na umu da postoje brojne situacije kada se ljudi ponašaju kao da ih niko ne gleda – šta, pa u svojoj su kući – ili prkose uvreženim pravilima jer ih smatraju sputavajućim i nebitnim, a postoje mala bića koja i te kako primećuju ono što oni rade. I nije im svejedno; sramota ih je. Ne kažemo da se u svemu treba povinovati dečijem sudu o tome šta je ispravno ponašanje, a šta nije, radi se o veoma mladim osobama koje o mnogo čemu nemaju dovoljno iskustva da bi sudila, ali bi ipak trebalo uzeti u obzir i kako će nešto izgledati vašem detetu, i kako će se to odraziti na njegov život i njegova osećanja.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.