Kako odabrati pravo ime za bebe – večita dilema roditelja

Davanje imena detetu velika je odluka čak i ako niste član britanske kraljevske porodice.

Roditelji u Engleskoj i Velsu imaju rok od 42 dana od rođenja deteta da odluče kako će se zvati i da prijave ime, što znači da su novopečeni roditelji – vojvoda Hari i vojvotkinja Megan mogli šest nedelja da razmišljaju pre nego što su odlučili da bebi daju ime Arči Harison.

U slučaju da prekorače ovaj rok, roditelji u Britaniji mogli bi da budu kažnjeni sa 200 funti, što je oko 27.000 dinara.

Rok za prijavu imena bebe u Srbiji je 30 dana, a ukoliko ga roditelji prekrše, ime po službenoj dužnosti dodeljuje Centar za socijalni rad.

Socijalni radnici u slučaju prekoračenja roka o imenu deteta odlučuju i u Crnoj Gori, BiH i Hrvatskoj.

Dok u Britaniji sledi i novčana kazna, u Srbiji je nema, ali ukoliko socijalni radnici procene da beba nije dobila ime zbog zanemarivanja, roditeljima može biti oduzeto roditeljsko pravo.

U nekim zemljama rok za davanje imena detetu je duži, pa tako na primer Šveđani imaju tri meseca da odluče, dok Danci za to imaju čak pola godine.

Sara Redšo, urednica sajta BabyCentre, savetuje roditeljima da prvo neko vreme testiraju ime pre nego što donesu definitivnu odluku.

„Sigurno ne želite da nakon nekoliko godina zažalite zbog lošeg izbora“, rekla je.

Redšo kaže da je njeno prvo dete tri nedelje živelo bez imena, pošto ona i njen suprug nisu mogli da se usaglase.

Imali su spisak od pet-šest imena, od kojih je jedno bilo njoj najdraže, ali je na kraju suprug izabrao.

Da li su Hari i Megan imali pravila pri izboru imena?

Džo Litl, glavni urednik Majesty magazina, izjavio je da je par imao mnogo više slobode nego vojvoda i vojvotkinja od Kembridža, zbog toga što je „ beba udaljena od trona“.

„Vilijam i Kejt su kada su birali ime bili svesni toga da će njihovo prvo dete jednog dana biti kralj“, rekao je Litl pre nego što je objavljeno kako će se beba zvati.

„Harijevi potomci će, kako vreme prolazi, biti sve dalje od trona.

„Stvar koju treba imati na umu, ovo dete će biti na visokom položaju. Nikada neće imati privatni život, tako da i dalje moraju da se poštuju pravila, ali u manjoj meri.“

Ograničen izbor

Izbor imena za roditelje je nekad „teška rabota“.

Taj izbor je slobodan, ali prema Porodičnom zakonu u Srbiji postoje i neka ograničenja – „ime ne sme da bude pogrdno, ne sme da vređa moral i da bude u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine“.

Ni zakon u Crnoj Gori ne dozvoljava davanje pogrdnih imena.

U Velikoj Britaniji su pravila o izboru imena deteta među najliberalnijima na svetu. Ne postoje ograničenja – osim u izuzetnim slučajevima, kada je ime uvredljivo.

To znači da ni Britanci ne odobravaju baš sva imena. Jednoj majci iz Velsa je 2016. godine zabranjeno da detetu da ime Cijanid – kako se zove i otrov koji je koristio i Adolf Hitler.

Tada je saopšteno da sudovi intervenišu „samo u najekstremnijim slučajevima“.

Danska je poznata po striktnom zakonodavstvu o davanju imena, koje je uvedeno kako bi se zaštitilo kulturno nasleđe zemlje od najrazličitijih izbora. Roditelji biraju ime sa spiska koji im je na raspolaganju – ili moraju da traže dozvolu od vlade i crkve.

Deca ne mogu da dobijaju ni univerzalna imena koja mogu da nose i dečaci i devojčice, a svako ime sa spiska pripada određenom polu.

U Nemačkoj ime koje roditelji odaberu mora da bude dodeljeno na osnovu pola i treba da ga odobri matična služba.

Roditelji u Sjedinjenim Američkim Državama uglavnom mogu da daju detetu ime koje god žele – mada u zavisnosti od države postoje određena ograničenja. Neke države ograničavaju dužinu imena, neke zabranjuju upotrebu brojeva i uvreda.

Nedavno su se navodno pojavili i takozvani „konsultanti za izbor imena“, koji nude pomoć u izboru.

U Egiptu postoji i ceremonija davanja imena detetu i ona se održava sedam dana nakon rođenja bebe. Upale se tri sveće – a svaka predstavlja predlog imena. Dete dobija ime po sveći koja najduže gori.

Kakva je procedura u Srbiji?

Novorođenče u Srbiji, prema zakonu, mora da bude upisano u matične knjige po imenu i prezimenu u roku od 30 dana od rođenja.

Sada se bebe mogu odmah prijavljivati u nekim porodilištima, preko servisa e-beba.

Ukoliko roditelji propuste ovaj rok, ime određuju zaposleni u centrima za socijalni rad.

Nenad Stojanović iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu kaže za BBC na srpskom da ima i takvih slučajeva, ali na nivou statističke greške. Koliko tačno – ne zna se.

„U tim slučajevima, obaveštavaju se socijalni radnici koji odlučuju o tome kako će se beba zvati.

„Ime se tada dodeljuje na osnovu porekla, predela u kom dete živi, a kada poreklo nije poznato, daju se popularna imena“, kaže Stojanović i kroz smeh dodaje da bi svi dečaci sada u takvim situacijama dobili ime Luka.

U poslednje tri godine Luka je najpopularnije ime za novorođene dečake u Srbiji. Kada je o devojčicama reč, Sofija je poslednjih godina broj jedan.

Stojanović kaže da u slučajevima kada socijalni radnici zaključe da detetu nije dato ime zbog zanemarivanja – roditelji mogu da izgube roditeljsko pravo.

To znači da deca mogu da im budu oduzeta.

Socijalni radnici odlučuju o imenima napuštene dece.

Milica i Dragan nekad, Luka i Sofija danas

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najviše beba rođenih tokom 2016. i 2017. godine zovu se Sofija i Luka.

To su, i prema podacima Grada Beograda, dva imena najčešće davana u prestonici u prethodnih osam godina.

RZS nema podatke za 2018. godinu, ali su 2017. posle Sofije, devojčice najčešće dobijale imena Dunja, Milica, Sara, Nikolina, Lena, Teodora, Nađa, Nina i Maša.

U deset najčešćih imena za dečake, posle Luke, dolaze Lazar, Stefan, Vuk, Filip, Nikola, Pavle, Vasilije, Mihajlo i Aleksa.

Radeći popis 2012. godine, Republički zavod za statistiku je došao do podatka da su Dragan i Milica najčešća imena u Srbiji.

Milica je i dalje popularna, dok je Dragan ispao sa liste.

(BBC na srpskom)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike