Kako prepoznati najranije znakova vršnjačkog nasilja nad decom u školi?
Bullying ili vršnjačko nasilje raširenije je nego ikada. Vrlo se često zlostavljano dete ne usudi da progovori o onome šta mu se događa, posebno ako su mu upućene i pretnje zlostavljača.
Zato je dužnost roditelja i vaspitno-obrazovnih radnika da na vreme prepoznaju da se s detetom nešto događa. Reaguje li se na tu situaciju u njenoj ranoj fazi, ishod može biti pozitivan.
Lea Ivančić Žic, socioterapeut koja često radi s decom predškolskog i školskog uzrasta, upozorava na to da su prvi znakovi bullyinga deteta i te kako rano vidljivi.
Ovo su znakovi na koje upozorava i koje bi trebalo da ima u vidu svaki roditelj i učitelj.
1. Dete je hiperfokusirano na učenje, ali ne želi u školu
Deca kojima se to događa obično se jako fokusiraju na nastavu i učenje, pa su time i odlični učenici, ali pokazuju psihosomatske promene kada je vreme za odlazak na nastavu. Njih tada zaista boli stomak, oni to ne izmišljaju, jer telo ne zna drugačije da reaguje.
2. Menja se detetov odnos prema sopstvenom izgledu
Posebno kod devojčica vidljivo je da postaju samosvesnije svog izgleda, ishrane, oblačenja. Svako to naglo odstupanje od uobičajenog ponašanja može biti znak bullyinga.
3. Prikrivena samoranjavanja
Deca u ranom pubertetu vrlo rano uporno stiskaju bubuljice, što može biti jedan od načina uočavanja s čitavom situacijom. Takođe je tu čupkanje kose, sečenje kose, griženje noktiju i zanoktica, češanje…
4. Želja za promenom mesta sedenja
Dete će često tražiti da ga učitelj/ica premesti u drugu klupu, odnosno što dalje od zlostavljača ako je on u istom odeljenju. Nažalost, često to nije prepoznato kao očigledan poziv upomoć.
5. Traženje saveta brata ili sestre
Dete će se pre obratiti za savet ili barem dati neke naznake o tome da nešto nije u redu bratu ili sestri, ili nekoj drugoj starijoj osobi nego roditeljima.
Zato treba pažljivo posmatrati i odnose među braćom.
Roditelj koji je prisutan sa svojim detetom i te kako može primetiti sve što sam navela. Nije reč o nijansama. Dete nema taj kapacitet da može, na neki način, odglumiti svoje raspoloženje. Deca pokušavaju na indirektne načine da daju svojoj okolini do znanja da ih neko zlostavlja, zaključuje Lea Ivančić Žic.
I zato, kada god primetite bilo koje odstupanje u promeni ponašanja svog deteta, reagujte na vreme. Razgovarajte s njim, s njegovim učiteljima, sa stručnom službom škole.
Nemojte ta ponašanja pripisivati pubertetu, tvrdoglavosti ili „neposlušnosti.
Pravovremeni razgovor može spasiti živote.
(Tatjana Barat, Zadovoljna.hr)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.