Moje dete se ne odvaja od kompjutera!

 

Napolju je lepo vreme – predivno vreme; da možete, rado biste se prošetale (ali, spremanje kuće, hranjenje muža i dece…). U redu, i nije baš tako lepo, ali posle nekoliko uzastopnih dana kiše i blata svud unaokolo, očekivale biste da vaše dete istrči napolje čim otvori oči i propisno ga nahranite.

Međutim, ono je uzelo doručak i zavuklo se u sobu, kao pupčanom vrpcom privezano za svoj dragi kompjuter. Počinjete da se kajete što ste mu uopšte kupovali prokletinju koju sad kao da voli više od mame, tate, prijatelja i svega ostalog zajedno. Možete da se kladite da mu se i doručak hladi, ćušnut negde pored, zaboravljen… Muž je zanet u novine ili već nešto muško; nema svrhe da ga pitate za savet i pomoć. Šta da radite? Da mu oduzmete tu zaglupljujuću napravu?

Polako. Ukoliko je kompjuter tek nedavno kupljen, potpuno je normalno i sasvim u redu što se dete ne odvaja od njega. Dobilo je novu igračku, pa hoće da istraži sve njene mogućnosti – a kompjuter ih bar ima dosta. Ako nije stvar u tome – u opčinjenosti novotarijom, privirite malo u detetovu sobu – diskretno i bez uznemiravanja – i bacite pogled na to šta vaše dete radi.

Igra se. Isprobava različite igrice, ili se zalepi za jednu dok je ne završi. Uprkos čestom uverenju, ne zaglupljuju sve igrice. Naprotiv, dinamične i zanimljive video-igre prilično poboljšavaju vizuelno snalaženje u prostoru. Već nakon desetak sati igranja (ne nužno u kontinuitetu), dete će znatno bolje moći da uoči objekte koji se kreću velikom brzinom. Znači, ne morate strahovati za inteligenciju svog potomka. Ipak, video-igre smanjuju kreativnost, a sigurno nije zdravo celog dana buljiti u kompjuter i sedeti u istom ili neznatno različitom položaju. Nije neophodno da svom potomku oduzmete omiljenu igračku, ali trebalo bi da mu ograničite vreme koje provodi za njom. Najbolji način za to je da mu nađete nešto drugo zanimljivo da radi; rečenice tipa: „Ostavi već jednom taj kompjuter!“ ili izbacivanje deteta da se igra napolju daju loše rezultate, jer ne nude ništa produktivno.

Ne „skida“ se s Interneta. Potrebno je da se zapitate zašto. Tačno je da preko Interneta može mnogo toga da nauči i da može da upozna zanimljive ljude, ali ako sve vreme provodi surfujući, vaše dete ima ozbiljan problem u komunikaciji sa svojom okolinom, da i ne spominjemo da može postati sajber-žrtva ko zna koga. Raspitajte se šta dete tačno radi na Internetu; pitajte ga da vam priča o svojim prijateljima koje je tim putem steklo. Ako se usteže ili boji, verovatno tu nešto nije u redu (savršeno je u redu da neće da vam kaže neke stvari, ali ako neće da vam kaže baš ništa o internet prijateljima, moguće je da je u opasnosti). Pokušajte da saznate kakav to problem vaše dete ima, pa se ne druži sa svojim vršnjacima iz škole ili komšiluka; pomozite mu da reši problem. Ako smatrate da je potrebno, ne oklevajte da potražite pomoć stručnjaka.

Programira. Ako želi time da se bavi, to je sasvim u redu. Čak i ako je to samo prolazno interesovanje, naučiće puno toga; trebalo bi da ga podržite. Ipak, povedite računa o tome da ne provodi baš ceo dan za kompjuterom. Zajedno s njim osmislite malo njegove aktivnosti; bilo bi poželjno da ga upišete na neki sport (po njegovom izboru, razume se) kako biste smanjili štetne posledice provođenja mnogo vremena pred kompjuterom.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.