U trendu

Postanite još bolji roditelji: Promenite ove četiri stvari

Kada je u pitanju roditeljstvo, svi želimo ono što je najbolje za našu decu. Odgajanje ljubaznih, saosećajnih ljudi ipak je za većinu roditelja merilo njihovog uspeha. To je krajnji cilj. Ali doći do toga može biti teško. Svi makar u nečemu grešimo, iako je to zapravo neizbježno. Dobra vest je da loše roditeljske navike mogu promeniti, piše Parents.

Sjajno je što ne morate iznova ponavljati prošle greške i one ne diktiraju vašu ni budućnost vašeg deteta. Možete prekinuti loše navike i krenuti na put prema novom i boljem porodičnom životu. Već danas možete promeniti četiri sitnice koje će značajno uticati na bolje odnose.

1. Obuzdajte negativne razgovore i izbegavajte bijes

Lako je zakolutati očima kada dete ostavi patike nakon košarkaškog treninga razbacane posred hodnika. Takođe je lako izgubiti živce kada vrlo malo dete u procesu odvikavanja od pelena doživi nezgodu u dnevnom boravku ili na krevetu. Ali pre nego povisite glas, vrištite ili izgubite strpljenje, zastanite i procenite situaciju.

– U nekim je situacijama vaš slom potpuno normalna reakcija – kaže Skot Halcman, psihijatar i autor knjige The Secrets of Happy Families: Eight Keys to Building a Lifetime of Connection and Contentment. Ali ako se uzrujavate oko svih malih stvari koje ne možete kontrolisati ili stvari koje zapravo nisu toliko važne, dete neće znati kako da reaguje na životne uspone i padove.

– Teško im je da shvate šta je prikladno nasuprot onoga šta je preterano ako stalno vičete i preterujete koristeći fraze poput ‘ti nikad’ ili ‘ti uvek’. Dete može reći: ‘Tako si nepravedan! Ti si najgori roditelj!’ jer mu ne dopuštate da jede sladoled pre spavanja. Takođe, kada nešto stvarno nije u redu, deca vas mogu blokirati jer je vaša svakodnevna komunikacija svedena na vikanje – upozorava dr. Halcman.

Ako istim intenzitetom doživljavamo ugrožavajuće situacije kao i one nevažne, deca neće biti spremna da u tome učestvuju kada je to zaista važno. Zato, kada nešto pođe po zlu, mentalno dodelite problemu broj na skali od jedan do deset, pri čemu je jedan incident koji nema uticaja na kvalitet vašeg života (vaš šestogodišnjak je zagubio majicu) i deset kao loša situacija (dete je palo na igralištu možda je slomilo ruku). Nakon što procenite situaciju, moći ćete da bolje odgovorite na krizu pred vama.

– U početku ćete se možda osećati kao da je sve 20, ali s vremenom ćete početi da uviđate da postoje razlike između ovih događaja – kaže dr. Halcman.

2. Pokažite svoje emocije

Dok neki roditelji preterano pokazuju emocije, drugi ih skrivaju. Svi različito reagujemo na različite podražaje. Ali ako otkrijete da stalno prikrivate svoja osećanja, trebalo bi da ponovo procenite situaciju.

– Iskrenost o emocijama može pomoći vama i detetu. Dete mora da nauči da je u redu osećati se tužno, ljutito ili frustrirano, objašnjava dr. Šarlot Reznik, psiholog i autorka knjige The Power of Your Child’s Imagination: How to Transform Stress and Anxiety Into Joy and Success. Pomaže u sopstvenom razvoju i emocionalnoj regulaciji. Pomaže vam kao roditelju. Iskrenost prema emocijama zapravo može da ublaži stres i probleme izazvane stresom, poput visokog krvnog pritiska i nesanice, a istina je da bez obzira koliko mislite da uspešno krijete emocije, deca imaju svoj radar.

– Deca shvataju ono što je ostalo neizrečeno. Ako emocije ne podelite na odgovarajući način, naučićete decu da lažu o svojim osećajima. Osim toga, dete može misliti da je ono razlog zašto ste uzrujani i na kraju se osećati loše – kaže dr. Reznik.

Stavite etiketu na emociju, objasnite razlog za to na način koji će vaše dete razumeti i povežite je s nečim što je doživelo. Mogli biste reći nešto poput: „Dobijamo novog šefa i ne znam kako ćemo se slagati. Sećaš se kako si bio nervozan zbog upoznavanja nove učiteljice? Pa, tako se sada osećam.“ Ili: „Osećam se tužno zbog toga što je baka bolesna. U redu je biti tužan. I roditelji se tako osećaju. Ali znam da se lekari dobro brinu o njoj.“

– Deci u dobi od sedam ili osam godina dajte više detalja nego mlađima jer oni mogu više da razumeju i odvoje tuđe probleme od svojih – kaže dr. Reznik.

Pustite decu da postavljaju pitanja, tako da možete ublažiti njihovu zabrinutost i da mogu čuti istinu o tome šta se događa, umesto da maštaju o najgorem.

3. Budite direktni

Jeste li ikada tražili od svog deteta da pospremi svoj nered, a niste dobili nikakav odgovor? Možda ste rekli „Možeš li da skloniš svoje igračke?“ i nastavili s rečenicom: „Odmah, sada! U redu?“ Ako je tako, niste sami. Mnoga deca imaju selektivni sluh. Ali jeste li znali da i vi možda imate istih problema?

– Odustajete od svojih ovlašćenja i odugovlačite s procesom prisiljavanja deteta da učini ono što od njega zahtevate – kaže Fran Valfiš, dečja psihoterapeutkinja i autorka knjige The Self-Aware Parent: Resolving Conflict and Building a Better Bond With Your Child.

Kada dete zanemari vaš zahtev, ponovićete ga i izgubiti strpljenje. Tada niko nije sretan. Jasnoća je ključna kada očekujete neposrednu sprovođenje zahteva. A počinje stavljanjem tačke na kraj rečenice: „Obuci se za park, molim te.“ Ili: „Isključi TV, odmah.“ To je to.

– Ako dete odmah ne posluša, samo jedanput recite sledeće: Pokaži mi kako možeš sam da isključiš TV ili ću ti pomoći. U sebi izbrojite do dva, a zatim uzmite daljinski i sami ugasite TV – savetuje dr. Valfiš.

Naravno, davanje jasnih zahteva i dalje iziskuje praksu i upornost. Ali to će vam pomoći da vratite kontrolu i sprečiti vas da izgubite živce. U međuvremenu, dete uči ko je nadređeni i kako da sleti uputstva.

4. Ostanite pozitivni

Namerno ili nenamerno, decu je lako kritikovati kada pogreše. Ako imaju odlične ocene i zalomi im se jedna loša, usredsredićete se na tu lošu ocenu i pitati ih šta je pošlo po zlu. Takođe je lako uočiti nedostatke i neuspehe ako su greške očiglednije od uspeha. Međutim, ako kritike nadmašuju pohvalu, dete vas može ignorisati ili će se braniti. U oba slučaja, propustiće da čuje sve konstruktivno što imate da kažete. Što je još gore, prigovaranje takođe može da naruši njihovo samopouzdanje do tačke u kojoj bi mogli da prestanu da pokušavaju da postignu cilj jer se plaše da neće uspeti i time vas razočarati.

– Ako stalno dajete negativnu povratnu informaciju ili se fiksirate na slabosti svog deteta umesto na njegove prednosti, ono će možda verovati da ne može da uspe – kaže Kejti Kasani Adams, dečji i porodični psihoterapeut i autorka knjige The Self-Aware Parent: 19 Lessons for Growing With Your Children.

Dakle, šta možete učiniti? Kako možete odbaciti loše navike? Pa, uvek bi svom detetu trebalo da dajete više pohvala nego kritika. Naravno, to ne znači da treba izbegavati spominjanje grešaka. Međutim, prvo bi trebalo priznati detetova dostignuća. „Imaš sjajne ocene. To je super!“ Zatim nežno ponudite pomoć u području u kojem nije uspeo: „Pravopis je teška tema. Želio bih da ti pomognem u učenju za sledeći test.“

– Takođe bi trebalo da se oduprete porivu da ukažete na svaku grešku, te umesto toga pokušajte da spomenete dobre stvari koje vaše dete čini svakodnevno – savetuje Adams.

Mogli biste reći: „Hvala što si oprao svoj tanjir, olakšao si mi sređivanje nakon ručka“ umesto „Zašto si ostavio kečap na stolu?“ Još jedna korist od pohvale je i ta da će dete biti spremnije da ozbiljno shvati kritiku jer zna da vidite šta radi ispravno.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar