Beba nije samo ženina briga

Rečenica iz naslova trebalo bi da se podrazumeva sama po sebi, a opet, nije retka situacija da par dobije dete i da onda partner nastavi da živi na isti način kao i ranije, a svu brigu o novorođenčetu prepusti partnerki (nisu svi muškarci takvi, ovaj tekst je samo o onima koji jesu). To baš i ne doprinese skladnom bračnom životu.
Zašto se muškarci ponašaju na ovakav način? Da li zato što su sebični i samoživi? Ili veruju da je beba zaista samo ženina briga, kao da to dete nije i njihovo? Ili… Razloga može biti više.
Nekada muškarac zaista jeste sebičan i samo na sebe misli, ili je jednostavno nezreo za to da postane otac i prihvati se obaveza koje s tim idu, a žena nije na vreme shvatila da je on takav. A nekada je muškarac rastao u uverenju da deca zaista jesu ženina briga, tako je naučio u sopstvenoj porodici i niko mu nikada nije rekao drugačije. Ukoliko mu partnerka ništa ne kaže, ako nije postojao nikakav prethodan dogovor kako će se oboje ponašati jednom kad dete dođe na svet, on će verovati da je samo na njoj da se brine o bebi i neće mu pasti na pamet da bi žena mogla da želi njegovu pomoć. To su, po svemu na šta je on naučen, ženske stvari, i on tu ne treba da se meša. Nekada se pak radi o tome da se muškarac boji – beba je tako sićušna, tako bi je lako bilo povrediti, a žena i ne traži pomoć, izgleda da se i sama odlično snašla, deluje kao da joj je potpuno prirodno da kupa bebu, prepovija je, hrani je… Bolje da se on tu ne meša, zabrljaće nešto ili, još gore, povrediti bebicu.
Koji god da je uzrok tome što muškarac ne deli s partnerkom obaveze oko bebe, ako mu se životne navike ni za trunčicu nisu promenile kad je pored supruga postao i otac, bilo bi dobro razgovarati s njim. Ne treba podrazumevati da bi on i bez razgovora trebalo da zna da je valjda normalno… Dakle, ne podrazumevati ništa, već mu reći šta želite od njega. Bez buke, bez optuživanja (veoma važna stavka, jer ako ga napadnete, odmah će skočiti u svoju odbranu i od razgovora neće biti ništa – još bi mogao da vas optuži da ste razmaženi, da kaže da je njegova majka sasvim sama troje dece podigla, a vi se žalite na obaveze oko jedne male bebe), reći mu šta želite od njega. Što konkretnije, to bolje – recite mu kako bi sve mogao da vam pomogne, i da bi vam to mnogo značilo. Čak i ako je on odrastao u iskrenom uverenju da su deca isključivo majčina briga, mogao bi da, nakon što „svari“ za njega potpuno nov koncept, počne da vam pomaže, jer vas voli i poštuje i jer ste mu rekle da bi vam to značilo. A ako se boji da će povrediti bebu, možete mu prvo davati neka „manje opasna“ zaduženja dok se malo ne opusti i ohrabriti ga time što ćete mu priznati da ste u početku i vi imale slične strahove.
Nekada, nažalost, muškarac i dalje odbija da pomogne, i dalje odbija da menja način života kakav je imao pre braka ili pre rođenja deteta. Tada vam preostaje da odlučite da li želite da ostanete s takvim muškarcem, ili će i vama i detetu biti bolje bez njega.
Za gospodu koja čitaju ovaj članak a veruju da je normalno da se samo mama brine o svom detetu: nije. Dete ima i oca i majku, i očeva uloga nije da samo donosi novac u kuću i da kasnije eventualno sa sinom igra fudbal, a ćerki zabrani da izlazi s nekim. Otac koji ne učestvuje u svakodnevnoj brizi o detetu zapravo i nije otac, već samo neki mamim poznanik koji s detetom nema ništa.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.