Kad je brak bez dece izbor…

„Ne mislim na brak gde partneri ne mogu da imaju decu. Mislim na brak gde se par dogovori da neće da ima decu. Imaju materijalnih uslova, nisu problem pare. Jednostavno, ljudi ne žele decu.

Šta mislite o ovakvom braku?“ (Kosta2)

  • Prazna ljuštura, šta će ti brak za tako nešto? (cave man)
  • Istina, prangijaj koju stigneš ako već nećeš da postaneš otac. (Dragor)
  • Ako je to njihov izbor – ok. (Waterfall)

Da li je sreća u braku moguća i bez potomstva?

Da li ljudi svoju „ostvarenost“ vide isključivo u tome što su roditelji? Koliko ste puta čuli da se neka žena „ostvarila kao majka“, pri čemu ni sama ne razume šta famozna ostvarenost (jedna od omiljenih novokomponovanih reči) uopšte podrazumeva?

Da li su bračni partneri bez potomstva samo sebični skotovi?

Primetili ste, paradoksalno, da najbolji genetski materijali često propadaju (ili ostaju sami ili bez potomstva), dok se razmnožavaju uglavnom oni osrednjeg intelektualnog, duhovnog i moralnog dometa?

Znate li da je opšte mesto, bar u visokoj književnosti, da najveće ljubavi ne daju ploda.

Poznato je, takođe, da „ploda ne daje ni drvo u senci„, ma kako vi protumačili ovu metaforu.

Kako god, smemo li osuditi bračne partnere koji naprosto nemaju naslednike?

Napišite i Vi šta mislite o ovome na Forumu Krstarice… 

1 komentar
  1. mmm

    naravno da ne smemo osuditi!Ali sve ovo me podsetilo na jednu obaveznu lektiru slovenačkog pisca,ne sećam se imena ali se jako dobro sećam imena knjige „SAMONIKLI“,tu je nešto od ovoga vašeg jako lepo opisano.Neka čudna zakonitost ljudstva.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike