O poliamoriji

Kada razmišljamo o vezi, ono što uobičajeno padne na pamet je monogamna veza. Razume se, većina je čula za poligamiju, ali to nije baš prva asocijacija. Poligamija podseća ili na hareme ili, barem, na veoma veliku glavobolju u odnosima – ko je s kim, ko je sve ljubomoran, kako se to rešava? Stvari danas idu i korak dalje. Naime, nov termin počinje da ulazi u upotrebu. Taj novi termin je poliamorija.

Bukvalno prevedeno, poliamorija znači više ljubavi. U praksi, to u svetu izgleda otprilike ovako: dvoje ljudi su u monogamnoj vezi, ali svakom od partnera povremeno se desi da zavoli i još nekog. Takva ljubav se uredno prijavi stalnom partneru i onda njih dvoje razgovaraju o tome. Razgovor je bez svađe. Prihvata se postojanje još jedne ljubavi. Nova ljubav nekad potraje, a nekad ne, kako to već s ljubavima biva. Sve je civilizovano, bez ljubomore i posesivnosti, ili bar bez toliko ljubomore koliko je neophodno za svađu.

Monogamni par u svakom slučaju ostaje zajedno, ali dopušteno je voleti i nekog sa strane, dokle god nema laži niti prikrivanja. Tako je bar u idealnom slučaju – naravno da se može desiti da dođe do ljubomornih scena, pa i nečeg ružnijeg. Da ne bude zabune: ovde ne govorimo o seksu između više od dve osobe odjednom, samo o pojavi da osoba u monogamnoj vezi zavoli još nekog i to uredno prijavi svom partneru ili partnerki.

Naučnike ova pojava ne iznenađuje; mnogi od njih smatraju da je čovek u suštini poligaman, a da je monogamija praktičnija za funkcionisanje i za stabilnost civilizacije. Pored toga, ma koliko nekome poliamorija delovala civilizovano (svakako deluje civilizovanije nego nasilje zbog prevare, ili varanje iza partnerovih leđa), veza zasnovana na njoj je strahovito zbunjujuća za decu. Deca ne razumeju ništa osim monogamne zajednice, one u kojoj se mama i tata vole; bilo šta drugo za njih je zbunjujuće i zastrašujuće i ne znaju kako da reaguju, a ako odrastu u takvoj sredini (mama i tata se vole, a povremeno vole još nekog), kasnije imaju problema da zasnuju stabilnu vezu.

Koliko šanse ima poliamorija u našim krajevima? Ne baš mnogo, rekli bismo – ljudi su i prečesto skloni nasilju zbog nekoliko pogleda, šta bi se tek desilo nakon priznanja o ljubavi prema nekom drugom?

Neki konkretan zaključak o poliamoriji nemamo. Za decu (ukoliko želite decu) je previše zbunjujuća, a i odrasli se često slabo snađu i otkriju da je „tradicionalna prevara“ jednostavnije rešenje (naravno, to nipošto ne znači da podržavamo prevaru). Mada, zasad možda i nije neophodno doneti neki zaključak, jer zaista nije verovatno da će poliamorija uhvatiti korene kod nas, bar ne tako skoro. U međuvremenu, možda neko i smisli nešto pametno…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.