Dok neki uživaju u tome da stalno počinju nove veze i da osećaju opijenost početne zaljubljenosti, drugi uživaju još i više u intimnosti koja se među parovima tek s vremenom može razviti, intimnosti koja dovodi, između ostalog, i do toga da svaki par ima neku sopstvenu komunikaciju.
Kakva posebna komunikacija? U principu, radi se o sasvim sitnim gestovima. Na primer, muž ženi rukom stavlja do znanja da želi još malo šećera za kafu, ili još malo vina, ili ona njemu stavlja do znanja da želi da joj doda slanik. Ili pogledi i sitni gestovi kojima jedno drugom iskazuju ljubav, sitan osmeh koji će samo partneru reći da je nešto jako smešno (a zbog nečega nije prikladno glasno se nasmejati)…
Takvih gestova s vremenom bude sve više, i oni svedoče o bliskosti između partnera i partnerke. Tu postoji još nešto zanimljivo: oni nepogrešivo reaguju na te gestove – ali ih uopšte nisu svesni. Posmatrač sa strane može videti neke njemu čudne i nerazumljive pokrete, može i da pita za njihovo značenje – a par će ga samo pogledati s nerazumevanjem, jer oni uopšte nisu svesni da te pokrete prave.
Da ih tada pitate: „Dobro, kako si znala da on želi da mu dospeš još vina?“, ili: „Kako si znao da ona želi da joj dodaš slanik?“, pogledali bi vas zbunjeno, moguće i s nelagodom, i odgovorili nešto u stilu da su jednostavno znali. Ova vrsta komunikacije odvija se na nesvesnom nivou i partneri sasvim iskreno ne bi umeli da vam pruže objašnjenje.
Može se desiti i da ne primetite te posebne gestove, jer su često sasvim neupadljivi. Tada vam izgleda kao da parovi međusobno komuniciraju maltene telepatski, ili da unapred znaju šta ono drugo želi. Nema tu nikakve telepatije ni predviđanja – samo sitnih gestova i velike doze bliskosti i ljubavi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com