Postoje 4 vrste braka: Evo koji ima najviše šanse za sreću

U našoj kulturi ljudi ulaze u brak zbog ljubavi i očekuju da će ta ljubav potrajati zauvek -ili barem neko vreme. Ako osete da je više nema, pitaju se, čemu ostati u takvoj zajednici? Naime, razvod je danas nešto skoro uobičajeno. Ne postoji više stigma koju je nekada donosila odluka o rastavi, stvari između bivših partnera rešavaju se pravno mnogo lakše i vrlo je mala verovatnoća da će deca biti jedina u školi ili vrtiću koja prolaze takvu porodičnu situaciju. Osim toga, u dobu interneta lakše je nego ikad pronaći novog partnera pa ni drugi brak danas više nije nikakva retkost.

Prema poslednjoj statistici, čak četvrtina dece rađa se izvan braka, a ljudi i sve kasnije stupaju u brak. Prema statistikama iz SAD-a, osobe koje su u braku većinom su srećne u svom bračnom životu – što se objašnjava time da su imale više prilike i vremena pronaći pravog partnera. Ali, što je zapravo srećan brak? Mogu li srećni brakovi biti međusobno potpuno različiti? Ako je verovati stručnjacima, mogu.

Naime, prema Tomasu Henriksu, profesoru sociologije na Univerzitetu Elon, četiri su osnovna tipa braka. Prema njemu, najbolji od svih zapravo je kombinacija sva četiri načina bračnog života, a sasvim je moguće da se brak tokom godina transformiše iz jednog tipa u drugi.

Radni brak

Ova vrsta braka temelji se na praktičnosti. Za mnoge, brak je zahtevan posao koji postaje još i teži jednom kad dođu deca. Najčešće su oba partnera zaposlena, a slobodno vreme ispunjeno im je obavezama oko kuće i dece. Supružnici su ‘partneri na radu’, zajedno žongliraju između radnih mesta, dečjih potreba i kućnih poslova. Oni su kao kapetani broda koji uspešno plovi.

Opasnost za ovakvu vrstu braka nastaje kad se ‘skrene s kursa plovidbe’ – na primer, kad deca odrastu i napuste roditeljsko gnezdo ili kad se promeni ekonomska situacija u zemlji pa porodica odjednom zapadne u finansijske probleme. Ovaj brod tada će neminovno početi da tone.

Ritualni brak

Mnogi od nas identifikuju se sa svojom ulogom supruge ili supruga. Ta je titula nešto što nam je vrlo važno i čini veliki deo onoga što jesmo. Kad dobijemo decu, ulazimo u uloge roditelja, a kasnije i bake ili deda. Ritualni brak temelji se na našim ulogama koje imamo u odnosu na druge članove naše porodice – reč je o jednom mikrosvetu u kojem svako radi ono što mu je zadato.

„U tom je malom svetu bezbroj je dogovora i pravila… Rutine nam daju osećaj da je svet poređan u neki red. Pomažu nam znati ko smo“, pojašnjava Henriks.

Opasnost leži u tome što se ove rutine mogu narušiti pa čak i sasvim prekinuti. Naime, moderna su društva okrenuta ka promenama, a ovo naročito važi za mlađe generacije koje žude za onim novim i drugačijim. Ovaj impuls u jednom će trenutku prevladati i ‘ptičica će odleteti iz kaveza’. Rušeći samo temelje ritualnog braka.

Razigrani brak

Ova vrsta braka ona je koja se idealizuje u serijama, filmovima i u TV reklamama. Supružnici su uplovili u bračnu luku, ali i dalje se ponašaju kao da se zabavljaju. Isprobavaju nove stvari zajedno, putuju, izlaze… Sve se vrti oko toga da im bude zabavno – samo u paru. Ako bračni život nikad nije dosadan i nema predvidive rutine, kako išta može poći po zlu?

„Opasnost razigranog braka leži u stalnoj potrazi za nečim novim, a užitak je često površan i ne ispunjava. Teško je stalno pronalaziti nova uzbuđenja. Koliko zapravo puta možemo putovati u Grčku, zameniti radnu ploču u kuhinji ili kupiti kajak?“, pojašnjava Henriks.

Jedno je rešenje u tome da se nađe novi partner za pustolovine. Ali održavati stalnu svežinu ovakvog životnog stila potpuno je nemoguće.

Komunalni brak

Naša kultura počiva na ideji da je brak sveti sporazum između dvoje ljudi koji podrazumeva međusobnu podršku i deljenje intime. To znači da stupanjem u brak napuštamo naš prethodni život u kojem smo bili orijentisani samo na sebe i da od sada u obzir uvek uzimamo i drugu osobu. U tako zvanom komunalnom braku supružnicima je prioritet zajednički provedeno vreme, bez obzira na to rade li zajedno nešto smisleno ili jednostavno sede jedno podred drugoga u tišini. Za razliku od razigranog braka u kojem se preferiraju stimulišuće aktivnosti, kod ove vrste braka najvažnije je povezivanje.

Ali, problem je što u tome ljudska priroda nije niti stabilna, niti je nepromenjiva. Osobe u takvom braku mogu početi da privlače stvari koje njihove partnere ne zanimaju. Takođe, intima u komunalnom braku nije zaštićena od toga da postane utabana i predvidiva pa će partneri postati zainteresovani za nove osobe koje će im dati osećaj da su ‘ponovo živi’ i autentični, prenosi Žena.hr.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.