Rođeni s bračnim potencijalom?

Neki muškarci kao da jedva čekaju da se ožene, da imaju sopstvenu porodicu, topao dom, decu. Žele ženu koju će voleti, decu koju će podizati. Drugi pak kao da od braka beže kao od kuge; ne vole nikakve obaveze, neki jesu u stanju da budu u dugoj vezi, ali im se ne dopada ni sama ideja braka – zašto bi se ženili kad sve lepo funkcioniše i ovako se lepo provode s partnerkom? To što postoje i ovakvi i onakvi muškarci neke je navelo da se zapitaju ima li to veze s genima – postoji li neki genetski "bračni potencijal", neki gen koji bi određivao u kojoj meri je muškarac sklon ženidbi i tradicionalnoj porodici.
Zasad nikakvo postojanje gena koji određuje sklonost ka braku – bilo da se radi o želji za brakom, bilo da se radi o želji za momačkim životom i slobodom – nije utvrđeno. Međutim, jeste potvrđeno da porodica u kojoj neko odrasta ima veliki uticaj na kasnije stavove te osobe prema braku.
Ako ste pomislili nešto kao: "Aha, imao je nesrećno detinjstvo pa zato ne želi da se ženi", ne, nije ništa slično. Koliko je nečije detinjstvo bilo srećno ili ne nema mnogo veze s tim da li će kasnije biti sklon ženidbi.
Pokazalo se da muškarci koji su odrastali u tipičnim (bar za naše krajeve), tradicionalnim porodicama pokazuju veću spremnost da zaplove u bračne vode. S druge strane, oni koji su rasli u manje "običnim" porodicama, ili na "manje običan" način, najčešće će pokazati znatno manju sklonost ka venčanju.
Da ne bude zabune, ni jedna ni druga varijanta nisu same po sebi dobre ili loše. Kao što sigurno znate, postoje nesrećni brakovi i veoma srećne veze nevenčanih partnera, baš kao što postoje i srećni brakovi i loše veze. Vrsta porodice u kojoj je neko rastao odrediće koliko je ta osoba sklona braku, ali na to koliko je neka osoba sposobna da ima zdravu, dobru vezu utiče mnogo više faktora.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.