Savet psihologa: Kada dati drugu šansu?

Iako svako ima pravo na grešku, drugi ljudi nisu dužni da trpe nečije greške i da ostaju u odnosu. Kada je po oceni drugog nečija greška velika i neprihvatljiva, kada je shvata kao izraz tuđe ličnosti, on prekida dati odnos, bilo da je reč o prijateljstvu ili emotivnoj vezi. To je situacija u kojoj se obe strane loše osećaju: jedna osoba iznevereno, a druga odbačeno.

Kada posle kraćeg ili dužeg perioda jedna osoba želi da obnovi odnos, druga osoba se pita da li da toj osobi i tom odnosu da drugu šansu. Kada je drugi još uvek emocionalno važan osobi koja je prekinula odnos, ona ima nesvesnu želju da odnos obnovi. Pri tome je često u unutrašnjem konfliktu između želje da obnovi odnos i straha da će u obnovljenom odnosu biti ponovo izneverena i povređena. Šta sve takva osoba treba da uzme u obzir prilikom odlučivanja da drugome da drugu šansu?

Hronično nezadovoljstvo

Neki ljudi prekidaju odnos kada su hronično nezadovoljni datim odnosom, to jest ponašanjem druge osobe. Takvo nezadovoljavajuće stanje je pravi uzrok, a konkretna situacija je samo povod koji je „prelio čašu” strpljenja ili je konačni dokaz da se drugi nikada neće promeniti. Drugi ljudi prekidaju odnose zbog neke pojedinačne situacije koju doživljavaju kao neprihvatljivu i neoprostivu, kao što je neverstvo, čin nasilja, ljubomorni ispad, „scena” u javnosti i slično.

Šta onda uraditi kada se nakon prekida odnosa drugi pojavi pun kajanja, ljubavi, a sa tvrdnjom da se promenio, da je shvatio, da mu je dati odnos veoma važan i da će ubuduće sve biti drukčije? Može li se toj osobi verovati?

Statistički gledano, više je onih koji nakon kraćeg ili dužeg vremena ponavljaju svoje greške, ali ima i značajan broj onih koji se zaista promene. U procenjivanju tuđe promene važno je gledati da li se osoba promenila u sadašnjosti i koliko je verovatno da će istrajati u novom načinu ponašanja. I sama reč „šansa” označava stepen verovatnoće pozitivnog ishoda.

Dobro je kada osoba prihvata odgovornost za svoje postupanje, da je ona ta koja se tako vladala svesno i namerno, a ne da se ono „dogodilo” ili da je za njega kriv neko ili nešto drugo: drugi ljudi, alkohol, emocije, njen karakter, teško detinjstvo, životna situacija, genetika, osobino nesvesno itd. Važno je da se osoba sama distancira od svog postupanja i da to postupanje jasno definiše kao pogrešno. Takođe je važno da se osoba izvini, da razume kako je svojim postupanjem uticala da se drugi oseća veoma loše. Dobro je da osoba obeća da nikada više neće tako postupati. Sve to povećava verovatnoću da novi početak može biti uspešan.

Još je bolje ako osoba pruži neki dokaz promene, na primer da uradi ono što je ranije odbijala, a što je drugoj osobi veoma važno. Kada osoba koja ima problem sa alkoholom (ili drogama) izjavi da već dva meseca ne pije, to je svakako korak u dobrom pravcu, ali je često nedovoljan. Ono što takvoj promeni daje mnogo veće šanse jeste da se osoba uključila u program tretmana alkoholizma u nekoj instituciji.

To što je u sadašnjosti osoba koja traži drugu šansu čvrsto uverena da se promenila jeste dobra osnova, ali kako će biti u budućnosti, za šest meseci ili godinu dana ili za nekoliko godina? Da li je osoba sposobna da istraje u datoj promeni? Koliko je to verovatno? Niko nije vidovit, ali svako može da proceni verovatnoću.

Čvrst motiv

Kada ljudi ostanu bez nekog odnosa koji im je važan, tada su dodatno motivisani da taj odnos obnove i veoma su samouvereni u svojoj spremnosti za promenu. Ali kada su konačno ponovo prihvaćeni, oni gube ovaj višak motivacije zbog čega se vraćaju starim obrascima ponašanja. Mnogo je čvršća motivacija onih koji žele da se promene ne zbog drugog, da bi ga vratili, već zato što uviđaju da je promena dobra za njih same.

Postoji izreka: „Ako te neko jednom prevari, sram ga bilo. Ako te ista osoba drugi put prevari, sram te bilo”. Ova izreka jeste prestroga jer isključuje davanje druge šanse. Mnogo nam je bliže pravilo „trećeg puta”: „Ako te neko jednom izneveri, to može biti slučajnost. Ako te drugi put izneveri, to može biti ponovljena slučajnost. Ako to učini treći put, onda je to osobin obrazac ponašanja”. Koliko je verovatno da će drugi promeniti svoj obrazac ponašanja to mora svako da proceni prema svojoj pameti.

(Zoran Milivojević, „Politika“)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.