U istom braku jedan supružnik može biti srećan, a drugi nesrećan

Ako smo prihvatili tezu da „sve srećne porodice liče jedna na drugu”, da li treba da nas iznenadi činjenica da u braku jedan supružnik može biti srećan, a drugi ne? Iskustvo psihoterapeuta govori da supružnici svoj brak ne moraju videti na isti način. Rezultati različitih istraživanja pokazuju da žene češće uočavaju i više se žale na probleme u braku, dok muškarci mnoge od njih ne primećuju ili ih smatraju nevažnim.

Dr Jelena Šakotić-Kurbalija, psiholog, psihoterapeut i docent Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, ističe kao svoj utisak da se u našoj sredini žene najčešće odlučuju za razvod kada procene da im je brak postao nepodnošljivo loš.

– Naravno, žene imaju različite kriterijume za to šta je prihvatljivo a šta ne, odnosno do koje granice mogu da trpe. Muškarci se češće opredeljuju za razvod kada veruju da će im po okončanju braka biti znatno bolje, da će imati poželjniju partnerku ili veće mogućnosti za poslovno napredovanje. Ovde, pre svega, mislim na žene i muškarce koji su prihvatili tradicionalne polne uloge. Međutim, treba imati u vidu i da je sve više muškaraca i žena koji odstupaju od tih uloga – kaže naša sagovornica, inače jedan od autora istraživanja „Bračni parovi u Srbiji – kako muškarci vide sebe, a kako ih vide žene”.

Rezultati ovog istraživanja ukazuju na zaključak da muževi svoje žene, u proseku, procenjuju lepšim, inteligentnijim, ambicioznijim, duhovitijim, velikodušnijim, zdravijim, nezavisnijim u odnosu na to kako one vide sebe. S druge strane, žene smatraju da su u većoj meri verne svojim partnerima, nego što to muževi procenjuju. Procene žena i muškaraca su usaglašene o tome u kojoj meri su žene odane, emocionalno stabilne, finansijski osigurane i u kojoj meri žele decu. Partneri jedno drugo u osnovi lepše vide, ali ne sme se gubiti iz vida da je ovde reč o partnerima koji su relativno zadovoljni svojim bračnim odnosima, kao i to da razlike realno nisu velike, iako su statistički značajne – objašnjava dr Jelena Šakotić-Kurbalija.

A na pitanje – da li je teza o deci kao „lepku” koji supružnike drži zajedno, dr Jelena Šakotić-Kurbalija odgovara da deca jesu „vezivno tkivo braka” u smislu da povećavaju bračnu stabilnost, odnosno smanjuju verovatnoću razvoda, ali to ne znači da su garancija da neće doći do razlaza, niti deca povećavaju kvalitet bračnog odnosa.

– Kvalitet i stabilnost bračnog odnosa nisu jedno isto. Brakovi mogu biti zadovoljavajući-stabilni, zadovoljavajući-nestabilni, nezadovoljavajući-nestabilni, ali i nezadovoljavajući-stabilni. Ljudi iz različitih razloga mogu čitav život provesti u braku kojim su vrlo nezadovoljni, kao što neko, opet iz različitih razloga, može odlučiti da se razvede iako svoj brak smatra zadovoljavajućim – objašnjava Šakotić-Kurbalija.

Govoreći o faktorima koji utiču na to da li će doći do razvoda, ona ističe da se mogu svrstati u tri grupe: privlačnost unutar veze, prisutnost poželjnije alternative van veze i barijere vezane za raskid veze. Pritom, privlačnost među bračnim partnerima može biti psihološka, telesna, materijalna (i)li statusna. Poželjnija alternativa van veze može biti emocionalna i/ili seksualna veza sa drugim partnerom, ali isto tako, alternativa aktuelnoj vezi/braku može biti i samački život ili profesionalna karijera za koju su postojeći brak i bračne obaveze doživljeni kao otežavajući faktor. Barijere vezane za raskid veze, odnosno prepreke za razvod najčešće su zajednička deca (i)li različita uverenja o braku kao instituciji i uverenja o psihološkim posledicama razvoda. Primera radi – razvode se samo gubitnici, razvod bi značio da sam ja neuspešna osoba, deca iz razvedenih brakova su po pravilu problematična…

– Najjednostavnije rečeno, dobar brak je onaj u kom se partneri osećaju dobro. To ne znači da nema konflikata, nego da nema straha da se konflikti ispolje i prevaziđu – zaključuje Šakotić-Kurbalija.

(Katarina Đorđević, „Politika“)

 

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.