Učestvovanje u kreiranju rešenja

Sukob među bračnim ili vanbračnim partnerima nije nikakva retkost, a ni tragedija. Obično izbije kada u vezi postoji neki problem; tada može da posluži kao dobar psihološki trik da oboje učestvuju u kreiranju rešenja, jer je tada verovatnije da će to rešenje zaista delovati, to jest da će ga se partneri pridržavati.
Banalan primer: posvađali su se oko toga ko će da pere sudove. On je umoran od posla i želi da sudove opere ona, ona je takođe umorna od posla i smatra da bi on mogao da pomaže u kućnim poslovima, pošto i on tu živi. Tu krene prepucavanje "nikad mi ne pomažeš" tipa, on možda odgovori da je pranje sudova ženski posao ili da se nije bunila dok je više novca donosio u kuću, sukob eskalira, i ništa se ne reši. Umesto međusobnog optuživanja, mogla bi da bude dobra ideja da ona predloži rešenje (na primer, da jednog dana jedno pere sudove, a drugog drugo), a onda da ga pita šta on predlaže.
On će se možda složiti s njenim predlogom, a možda će izneti svoj (na primer, da svako pere sudove po nedelju dana – ovde ne govorimo o mogućnosti da je njegova ideja da samo ona treba da pere sudove jer je tako i njegova majka radila i nije se žalila, pošto tu nikakav razgovor ne može da postoji). U svakom slučaju, imaće osećaj da je i on učestvovao u kreiranju dogovora, nije da mu žena tu nešto naređuje, nego se ili sam složio s njenim predlogom kao prihvatljivim ili radi onako kako je sam predložio.
Ne kažemo da će ovakav postupak pomoći svakom paru u svakom sukobu; tamo gde jedno insistira da bude po njegovom/njenom, od ovakvog postupka nema nikakve koristi. Ali, u nekim slučajevima, onim gde su ljudi voljni da se dogovaraju, ali se dogovor baš i ne održi, mogao bi da pomogne, pa ako mislite da bi i vama mogao da koristi, probajte!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.