Zajednički život ne podrazumeva žrtvu

U nekim vezama, kad njih dvoje počnu da žive zajedno, problem napravi pogrešna pretpostavka da zajednički život zahteva da se oboje žrtvuju. A ne zahteva. Bude neophodno prilagođavanje jer su počeli da žive na drugačiji način, ali nije neophodna žrtva.
Recimo, ona je ranije volela da se ujutru razvlači u krevetu, i neretko ju je mrzelo da krevet uopšte namesti. Pa, namešten krevet nije najbitnija stvar na svetu. A onda su njih dvoje počeli da žive zajedno, ona je to veoma ozbiljno shvatila, smatrala je da će neke svoje navike svakako morati da žrtvuje, i počela je ranije da ustaje i da odmah namešta krevet. Posle izvesnog vremena, usledilo je veliko razočaranje kad je shvatila da on ne samo da se ne žrtvuje na sličan način već i ne razume o kakvom to žrtvovanju ona uopšte priča.
Ispalo je da mu je ona pružala nešto za šta njega nije bila briga – nameštala je krevet, što se njega tiče, komotno je mogao da ostane nenamešten – a činila je druge stvari koje su mu smetale, kao što je kuvanje dok joj je kosa raspuštena pa dlake upadaju u hranu, ali nije želeo da pravi pitanje oko toga. Nije mu palo na pamet da je nameštanje kreveta za nju neka žrtva, odricanje od nečega, pretpostavio je da ona to radi jer tako želi.
Poenta? Neretko se desi na početku zajedničkog života (nekad ne samo na početku, nego se to produži dok ne počne gađanje što optužbama, što tanjirima) da neko tu pretpostavi kako da su neophodne žrtve, tako i da ima savršeno preciznu sliku o tome koje su tačno žrtve potrebne. I onda bude razočarano jer ono drugo ne podnosi takve žrtve, to shvati kao da se ono drugo uopšte ne trudi. A trudi se. Svako se trudi onako kako ume.
Nisu neophodne žrtve. Potrebno je izvesno prilagođavanje – na primer, ako živite u malom stanu, a jedno od vas dvoje ustaje rano ujutru za posao, ono drugo ne može da "vileni" do kasno u noć, ili ako imate malo dete, ne može jedno od roditelja da svako veče izlazi na piće s prijateljima i brigu o detetu "uvali" onom drugom – ali to nisu žrtve (ako su vam to žrtve, sklanjajte se od zajedničkog života i bilo kakve prilike u kojoj je povremeno potrebno staviti tuđe potrebe ispred sopstvenih). To je samo prilagođavanje kako bi zajednički život mogao da funkcioniše – za to prilagođavanje naspavanost je potrebna, briga o detetu je potrebna, namešten krevet ne smeta, ali nije neophodan.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.