Vidite, recimo, manekenku u lepom donjem vešu, ili lepu ženu u kupaćem kostimu na plaži. Pomislite kako je ta žena privlačna. Ne pomislite, bez obzira na to da li ste muško ili žensko, da je, recimo, lep materijal od kog je načinjen kostim ili veš, ili da je lep dizajn materijala, već vam prva misao bude da je to jedna privlačna žena. Verovali ili ne, ali to je sasvim normalna reakcija – i to, kao što smo rekli, bez obzira na to da li ste muškarac ili žena. Otkud to?
Neko bi mogao da pomisli da sve žene, zapravo, gaje biseksualne sklonosti, ali uopšte se ne radi o tome. Inicijalna pomisao o privlačnosti lepe žene potiče od toga što smo svi vaspitani da lepo žensko telo smatramo za seksualni simbol. Posledica tog vaspitanja je da ćemo svi, bez obzira na pol i seksualne sklonosti, kad vidimo lepu ženu u bikiniju ili u tesnoj haljini i na visokim potpeticama, taj prizor povezati sa seksom.
Posle tog prvog trenutka nastaju razlike u razmišljanju. Većina heteroseksualnih muškaraca nastaviće da prizor lepe i privlačno obučene žene povezuje sa seksom, mada će neki već početi da primećuju detalje na njoj koji im se ne dopadaju i koje smatraju odbojnim. Žene, sa svoje strane, imaće potpuno drugačije misli.
Priličan deo ženskih misli biće usmeren na odeću koju ta žena ima na sebi (materijal, dizajn, kako joj stoji ta odeća), kao i na pitanje da li bi ta ista odeća podjednako dobro stajala i njima. Potom će primetiti druge detalje na telu te žene – kako je građena, kakva joj je koža, kakvo držanje, ima li celulit ili ne. Zatim dolaze pitanja – kako održava vitku liniju? Na koji način uspeva da joj grudi čvrsto stoje (takmičarsko pitanje, nema veze sa seksom)? Naravno, žene će upoređivati sebe s tom lepoticom, procenjivati kakve su u odnosu na nju.
Dakle, inicijalna reakcija na prizor lepe žene je ista – ali već u toku sledećih nekoliko sekundi ispoljavaju se razlike.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.