Na današnji dan

1371. - U bici na desnoj obali reke Marice kod Černomena, Turci su porazili srpsku vojsku braće Mrnjavčević, kralja Vukašina i despota Uglješe, koji su u boju poginuli, čime je propao pokušaj zaustavljanja prodora Osmanlija na Balkan. Turci su pod komandom rumelijskog beglerbega Lale Šahina u zoru iznenadili ulogorenu srpsku vojsku (između 10.000 i 15.000 ljudi) i potpuno je razbili. Posledice su bile pogubne - već 1372. Turci su prodrli duboko u Grčku i srpsku Makedoniju i potom postepeno pokoravali samostalne hrišćanske državice.

1580. - Engleski morepolovac Frensis Drejk vratio se u Plimut u Engleskoj, nakon što je oplovio celu zemlju. On je ujedno i prvi Englez koji je to učinio.

1826. - Rođen je srpski pisac Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, jedan od prvih srpskih književnika u 19. veku sa širokim evropskim obrazovanjem, čiji su putopisi znatno prevazišli literaturu tog vremena. Od Dositeja Obradovića prihvatio je kult nauke i razuma, a od romantičara veru u ljudski progres. Dela: putopisi "Pisma iz Italije", "Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Švajcarske", "O Crnogorcima".

1860. - Umro je srpski knez Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knez Srbije od 1815. do 1839. i od 1958. do smrti, koji je postavio temelj nezavisnosti Srbije. Borio se i u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle propasti ustanka i pomogao im da umire Hadži- Prodanovu bunu 1814, da bi 1815. u Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke. Sporazumom s Marašli Ali-pašom dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je, vešto koristeći nesporazume Rusije i Otomanskog carstva, izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje, što je krunisano hatišerifom iz 1830, kojim je Srbiji priznata unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost kneževskog dostojanstva. U unutrašnjoj politici bio je despot, bezobzirno se bogatio i nije prezao od fizičkih likvidacija, počev od ubistva vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa 1817. Pod pritiskom Miletine bune, na Sretenje 1835. izdao je sobodouman ustav, kojem su se usprotivile Rusija, Otomansko carstvo i Austrija, pa ga je ubrzo ukinuo. Bio je primoran da se 1839. povuče s vlasti u korist sina Mihaila, a na presto ga je vratila Svetoandrejska skupština 1858.

1893. - Rođen je srpski pisac Miloš Crnjanski, izuzetan stilista, verovatno najveći "mađioničar reči" u srpskoj literaturi. Studirao je istoriju umetnosti u Beču, a diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor i novinar, a od 1928. bio je u diplomatskoj službi, u kojoj ga je u Rimu zatekao Drugi svetski rat, odakle je otišao u London. Iz emigracije se vratio u otadžbinu 1965. U romanu "Seobe", čiji je prvi deo napisao 1929. a drugi 1962, uspeo je da poetizuje istorijsku viziju inspirisanu tragičnim rasejanjem Srba a da je ne liši činjenične osnove - roman je velika istorijska freska i poema o lutanju i bespuću. Ostala dela: romani "Dnevnik o Čarnojeviću", "Roman o Londonu", "Kap španske krvi", "Kod Hiperborejca", pesme "Lirika Itake", "Lament nad Beogradom", novela "Priča o muškom", drame "Maska", "Konak", "Nikola Tesla", putopisi "Ljubav u Toskani", "Knjiga o Nemačkoj", "Naša nebesa", "Naše plaže na Jadranu", "Boka Kotorska". Po dolasku u Beograd, objavio je poslednje delo - "Embahade".

1898. - Rođen je Džordž Geršvin, američki kompozitor. Stvarao je u stilu simfonijskog džeza. Komponovao je opere, simfonijske poeme, koncerte za klavir i orkestar, muzičke komedije... Mnoge njegove kompozicije poslužile su za koreografisanje i filmsku muziku. Dela: opera "Porgi i Bes", simfonijska poema "Amerikanac u Parizu", "Rapsodija u plavom"...

1902. - Rođen je srpski slikar i likovni kritičar Mihailo Petrov, jedan od vodećih učesnika u velikom preobražaju umetnosti u Jugoslaviji između dva svetska rata. Bio je profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustrovao je mnogobrojne knjige.

1907. - Novi Zeland je postao dominion.

1941. - U Užicu su u Drugom svetskom ratu - dva dana posle oslobođenja grada - proradile partizanske fabrike municije i tekstila, u kojima su tkani zavoji i rublje za borce.

1960. - Kubanski predsednik Fidel Kastro održao je najduži govor u istoriji UN. Govor je trajao čak 4 časa i 29 minuta.

1988. - Kanadskom atletičaru Benu Džonsonu oduzeta je zlatna medalja na 100 metara zbog pozitivnog rezultata testa na doping.