U trendu

EU daje 3,2 milijarde evra za razvoj proizvodnje baterija za vozila

Ogromnu pomoć od 3,2 milijarde evra radi razvoja evropske industrije električnih vozila, Brisel je danas odobrio za uspostavljanje saradnje u proizvodnji baterija.

Biće primenjen modele multinacionalnog učešća u firmi za proizviodnju aviona „Erbas“, čime bi  u borbi za čistiji transport EU trebalo da postane konkurencija proizvodjačima baterija iz Azije.

Evropska komisija je danas odobrila isplatu novca konzorcijumu od 17 kompanija u sedam država članica, uključujući Nemačku i Francusku.

Ta pomoć mora da privuče „dodatnih pet milijardi evra privatnih investicija“, što će Evropljanima, nada se Brisel, omogućiti da se suoče s kineskim proizvođačima baterija koji su odmakli u tom sektoru.

Brisel je odobrio Nemačkoj da uloži 1,25 milijardi evra, Francuskoj 960 miliona, Italiji 570 miliona, Poljskoj 240 miliona, Belgiji 80 miliona, Švedskoj 50 miliona i Finskoj 30 miliona evra.

Taj „važan projekat od zajedničkog evropskog interesa“ (PIIEC) imaće 17 direktnih učesnika iz raznih sektora, medju kojima proizvođač automobila BMW i hemijske industrije BASF i Solvai – iz Belgije, kao i mala i srednja preduzeća.

Te kompanije će „tesno sarađivati međusobno i s više od 70 spoljnih partnera“ i s „javnim istraživačkim organizacijama iz cele Evrope“, navodi se u saopštenju iz Brisela.

Danas „odobrena pomoć obezbediće da ovaj važan projekat napreduje bez konkurencije“ medju učesnicima, već uz njihovu saradnju, rekla je komesarka EU za konkurenciju Margret Vestager.

Cilj projekta koji traje do 2031. godine, je razviti litijum-jonske baterije „koje imaju duži vek“, „brže se pune“ i „bezbednije su i ekološki prihvatljivije“ od baterija za vozila koje su sada na tržištu.

„Očekuje se da će potražnja za baterijama vrlo brzo rasti u narednim godinama“, smatra Komisija.

Međutim, automobilski sektor odavno upozorava na zakašnjenje evropskih zemalja u sektoru razvoja i proizvodnje baterija, posebno u odnosu na Kinu. 

Po Komisiji, „znatni tehnološki i finansijski rizici“ koji prate ovaj novi veliki projekat, opravdavaju odobravanje javne pomoći.

Ali, „znatan deo dodatnog profita koji će učesnici ostvariti, biće podeljen poreskim obveznicima kroz mehanizam povraćaja“, kaže ona.

To znači da ako projekti „ostvare dodatni neto prihod iznad projekcija, kompanije će odgovarajućim zemljama članicama vratiti deo novca prikupljenog od poreskih obveznika“.

Nemački ministar ekonomije Peter Altmajer je u izjavi pozdravio ovaj „veliki uspeh“.

„Čitav lanac proizvodnje lanca baterija može se rasporediti na evropskom tlu i na taj način održati snažnu industrijsku proizvodnju u Evropi“, poručio je francuski ministar ekonomije Bruno Le Mer.

Ovaj projekat „doprineće postizanju cilja Evropske unije da do 2050. godine postane prvi ugljenično neutralan kontinent“, dodao je on.

Brisel takođe naglašava da projekat ima za cilj „poboljšanje ekološke održivosti“ proizvodnje, smanjenjem njenog „ugljeničnog otiska“ i količine otpada, kao i razvijanjem postupka demontaže baterija i njihovog recikliranja.

Borba protiv globalnog zagrijavanja jedan je od prioriteta Komisije koja u sredu treba da predstavi svoje prve korake na tom polju.

„Litijum-jonske ćelije“ su neophodne za punjive baterije za električna vozila, ali malo je proizvođača vozila koji se i sami bave proizvodnjom baterija jer ona zahteva velika ulaganja za i dalje malu količinu finalnih proizvoda – baterija. Mnogi proizvođači vozila zato ostaju pri tome da biraju među nekoliko specijalizovanih dobavljača baterija s kojima saradjuju, posebno jer se tehnologija brzo razvija.

Sada samo jedan odsto svetske proizvodnje „litijum-jonskih ćelija“ potiče iz Evropske unije, dok bi vrednost svetskog tržišta baterija za automobile mogla 2027. godine dostići 45 milijardi evra, od čega 20 do 30 odsto u Evropi, smatra konsultantska agencija BCG.

(Beta)