U trendu

Imate li ove vredne kovanice? Za neke možete dobiti čak 2000 evra!

Znate li da prepoznate retke i vredne novčiće?

Retki novčići vrlo su unosno područje sakupljanja. Ljubitelji numizmatike uvek su u potrazi za najvrednijim primercima. U nastavku pročitajte kako znati da li u pitanju retka kovanica pa proverite imate li i vi možda neku takvu.

Kako prepoznati retke kovanice?

U slučaju evra, kovanica može postati rijetka, a time i kolekcionarska, zbog nekoliko faktora:

1. Greške u kovanju: najpoznatiji slučaj je italijanska kovanica od jednog centa iz 2002. koja je otisnuta s pogrešnim spomenikom na poleđini. Umesto Castel Del Montea, na ovom je novčiću iskovan Mole Antonelliana. Greška je kasno otkrivena te su ove kovanice postale izuzetno retke, ali i vredne pa za ovakav primerak možete dobiti 2.500 evra ili više.

2. Način izdavanja: neke kovanice postanu retke jer im je zbog načina distribucije teško ući u trag. To je slučaj s finskim prigodnim kovanicama od 2 evra (2004.). Ovi novčići nisu bili u opticaju zajedno, već razbacani poput zlatnih ulaznica za Fabriku čokolade, piše Young platform.

3. Država izdavanja: ono što kovanicu može učiniti retkom i vrednom jeste i sama država izdavanja jer taj faktor može uticati na dostupnost i količinu. Male države evrozone, poput Andore, izdaju ih u ograničenom broju. Neke su kovanice retke jer su prve izdate od strane zemlje koja je odlučila da prihvati jedinstvenu valutu, kao što je bio slučaj sa Slovenijom 2007.

4. Prigodne kovanice: u slučaju evra, retke prigodne kovanice mogu biti samo kovanice od 2 evra (to određuje ECB, koji, između ostalog, odobrava najveću količinu prigodnih komada koje svaka država može izdati svake godine). Njih je lakše pronaći u opticaju i postaju retki samo u nekim slučajevima.

Ukratko, što je kovanica ređa, to joj je vrednost veća, a to se posebno odnosi na retke antičke kovanice koje se više ne proizvode. Uz to, veća je vrednost ako im je stanje očuvanosti blisko izvornom.

Retke kovanice od 2 evra

U nastavku pročitajte koje su najređe kovanice od 2 evra u opticaju. Ova kategorija uglavnom uključuje prigodne kovanice.

Finska 2004.: Ova kovanica ima vrednost od oko 50 evra. Prikazuje izdanke koji rastu prema gore iz stuba, prvi predstavlja nove zemlje koje su pristupile Evropskoj uniji, dok je stub sama institucija.

Kneževina Monako 2007.: Na kovanici je Grejs Keli, izdata na 25. godišnjicu njene smrti. Ovaj novčić je dragocen jer je iskovano samo 2000 komada. Vrednost mu je oko 2000 evra.

Vatikan 2005.: Kovanica je izdata 2005. za proslavu Svetskog dana mladih u Kelnu. Ima 100.000 primeraka, a vrednost je oko 300 evra.

San Marino 2004.: Postoji 110.000 ovih kovanica, a vrednost im se kreće između 100 i 300 evra. Prikazuje Bartolomea Borghesija, italijanskog istoričara.

Francuska 2019.: Ova retka kovanica prikazuje likove iz stripova Renéa Goscinnyja gde su glavni junaci Asterix i Obelix. Vrednost im se kreće između 40 i 100 evra.

Slovenija 2007.: Ukupno je izdano 400.000 ovih retkih kovanica i to povodom proslave 50. godišnjice Rimskih ugovora koji su doveli do rođenja Evropske unije. Vrednost ovih kovanica je 50 evra. Sve države evrozone kovale su ovaj novčić s istom slikom (otvorena knjiga i natpis ‘Evropa’), samo što je natpis na različitim nacionalnim jezicima, prenosi N1.info.hr.

Retke nekomemorativne kovanice od 2 evra, tj. one koje redovno izdaju centralne banke, uključuju one Grčke 2011. (15.000), Grčke 2007. (20.000), Grčke 2004. (30.000), Kipra 2013. (90.000), Kipra 2015. (100.000).

Retke kovanice od jednog evra

Ako tražite retke kovanice od 1 evra, morate uzeti u obzir da ne postoje slavljenički primerci kao u slučaju kovanica od 2 evra. Kovanice od jednog evra retke su zbog ograničenog izdanja i godine izdanja. Evo nekoliko primeraka:

– Andora 2018.: tiraž 20.000

– Austrija 2012.: tiraž 60.000

– Belgija 2013.: tiraž 25.500

– Kipar 2013.: tiraž 100.000

– Estonija 2016.: tiraž 20.000

– Finska 2018.: tiraž 50.000

– Francuska 2015.: tiraž 35.500

– Nemačka 2018.: tiraž 42.625

– Grčka 2017.: tiraž 16.200

– Irska 2016.: tiraž 89.000

– Letonija 2018.: tiraž 7.000

– Litvanija 2018.: tiraž 5.000

– Luksemburg 2018.: tiraž 63.000

– Malta 2014.: tiraž 25.000

– Kneževina Monako 2011.: tiraž 7.000

– Holandija 2017.: tiraž 47.017

– Portugal 2012.: tiraž 44.000

– Republika San Marino 2016.: tiraž 30.400

– Slovačka 2018.: tiraž 17.300

– Slovenija 2018.: tiraž 8.750

– Vatikan 2005.: tiraž 60.000

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.