Jednostavan i prirodan način: Kako se rešiti čak i najgoreg korova u bašti?
Korov u vrtu je neizbežan. Dok neki, poput jestivih listova maslačka, nude određene prednosti, ako im dopustite da se preterano rašire lako će se oteti kontroli. Za tren oka mogli bi postati pretnja ostalom cveću, biljkama i povrću ali i postati noćna mora za čupanje i uklanjanje.
Baštenski korovi su problematični ne samo zbog narušavanja izgleda vrta nego i zato što se takmiče s kultivisanim biljkama, kradući im sunčevu svetlost, vodu i hranjive materije iz tla. Neki čak sprečavaju rast biljaka jer ispuštaju otrovne hemikalije u tlo. Srećom, tim dosadnim i vrlo upornim biljkama može se suprotstaviti i na ekološki prihvatljiv način – drugim rečima, bez trovanja tla, lokalnih voda, divljih životinja i ljudi.
Pitate se koji je najbolji način borbe protiv dosadnog baštenskog korova? Za početak, saznajte sve o karakteristikama biljke koja raste u vašem vrtu, a zatim budite marljivi, brzo delujete i nabavite dobar baštenski alat. Evo nekih od najčešćih korova koji rastu u bašti i najboljih saveta kako ih se brzo rešiti.
Njivski poponac
Ova agresivna višegodišnja loza s vrlo je čest korov koji je ujedno i otrovan. Nemojte ga pomešati s ukrasnim slakom, višegodišnjom trajnicom koja daje veće i jače cvetove. Njivski poponac je žilav korov jer se širi iz semena i ima neverovatnu podlogu. Naime, korenje mu može biti zastrašujućih 4,5 m duboko u zemlji. Osim toga, bočni koreni pretvaraju se u sekundarne vertikalne korene. Stvari postaju još gore: kopanje i čupanje može čak doprineti širenju ove biljke jer su stabljike vrlo lomljive, a fragmenti korenja veliki svega 5 cm mogu izrasti u nove biljke.
Širenje ove biljke možete sprečiti ranim iskorenjivanjem. Za prirodan pristup, iskopajte ili izvadite sadnice (otprilike tri ili četiri nedelje nakon klijanja) pre nego što postanu višegodišnje biljke i nastavite da povlačite kako biste oslabili zaostalo korenje. Imajte na umu da njivski poponac voli sunčevu svetlost pa j dobra ideja zemlju pokriti malčem.
Bela loboda (Pepeljuga)
Ova biljka jedan je od najčešćih korova, a često se nalazi u bujnim povrtnjacima. Bela loboda nekada bila cenjena zbog svojih nutritivnih listova, ali je izgubila naklonost kada je spanać postao popularan. Ovaj korov vrlo brzo raste i može doseći visinu od skoro jednog metra, a ima sićušne, lagane semenke koje se lako nose vetrom. A tu je i podatak da prosečna bela loboda proizvodi oko 70 hiljada semenki koje mogu proklijati 20 ili više godina nakon života u tlu. Kada su uslovi povoljni, bele lobode bujaju i suludom brzinom se šire, a uz mogu sadržavati virusne bolesti koje se potencijalno mogu proširiti i na druge biljke.
Najbolje rešenje je ukloniti korov pre nego što sazri i pusti seme. Sam koren je kratak, tako da okopavanje i ručno povlačenje nije previše zahtevno, piše tportal.hr.
Svračica
Ova biljka niskog rasta, godišnje se širi semenom i iz korena, što joj omogućava stvaranje kolonija. Uspeva u skoro svim područjima, a raste od proleća do leta kada je zemlja topla. Budući da je to jednogodišnja biljka, svračica umire kada se pojavi prvi mraz, ali do tada se novo seme možda već raspršilo i čeka da proklija sledeće godine. Naime, seme može ostati održivo najmanje 3 godine u tlu.
Stoga je važno suzbiti ovaj korov dok je mlada trava i pre nego što odbaci seme. Ako se već uvukao u travnjak, redovno kosite kako biste sprečili cvetanje i stvaranje semena. U vrtovima pokušajte da malčirate, kopate i ručno povlačitie stabljike kako biste ga držali pod kontrolom. Možete čak pokušati da zalijete biljku ključalom vodom ili je poprskati sirćetom od 5 posto sirćetne kiseline – ali budite oprezni jer će ove dve metode spaliti sve ostalo oko sebe, a i vrlo verovatno ćete morati da ih s vremena na vreme ponavljate.
Maslačak
Sa svojim jestivim lišćem i jarko žutim cvetnim glavicama u proleće, maslačak u bašti se zapravo može dopasti mnogima – osim ako, naravno, ne zavlada travnjakom ili vrtnim gredicama. Maslačak ima semenke koje se prenose vetrom i može se sam oprašiti, što znači da je potreban samo jedan cvet za dalje razmnožavanje. Takođe, mogu imati poprilično dubok koren, što znači da je velika verovatnoća da će ponovno izrasti.
Ručno povlačenje stabljika ili okopavanje često su beskorisni osim ako se ne ponavljaju redovno zbog dubokog korenskog sistema. To može eventualno funkcionisati u slučaju skroz mladih stabljika. Za vrtnu gredicu, debeo sloj malča od 7,5 cm može biti efikasan, kao i uklanjanje žutih cvetova pre nego li otpuste seme preko celog vašeg vrta.
Za prirodno sredstvo protiv korova pokušajte da pomešate jednu kašičicu biorazgradivog tečnog sapuna za sudove i 1/4 šoljice limunovog soka i jednim litrom sirćeta. Smesu stavite u flašicu s raspršivačem i poprskajte tako da temeljno prekrijete listove. Ako se maslačak ne smežura u roku od nekoliko sati, ponovite postupak.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.