U trendu

Predivne, ali i jako otrovne biljke: Neke sigurno niste očekivali na ovoj listi

Lovor višnja lepa je i česta ukrasna biljka u mnogim dvorištima, ali njeni listovi i plodovi su otrovni. Verovali ili ne, ali otrovati se možemo i korom bagrema, a otrovna je i cela ciklama. Još jedna biljka koja se koristi kao živa ograda, kalina, ima otrovne plodove koje deca često gutaju jer su prilično atraktivni. Oni izazivaju želudačne tegobe, a zatim i poremećaj u cirkulaciji.

Listovi i plodovi lovor višnje su otrovni, stoga s njom treba biti oprezan, a nakon orezivanja obvezno prati ruke. Sreća u nesreći je što se kalina često orezuje, uglavnom pre cvetanja, pa su plodovi vrlo retki. To su samo neki od primera biljaka ili njenih delova s kojima smo često u dodiru, a ne znamo kako mogu da nam naštete, posebno deci ili kućnim ljubimcima koji tog trena nisu pod nadzorom.

Nije svejedno koje biljke gde sadimo, upozorava diplomirani inženjer agronomije Jurica Glumpak. Tako ne bi smelo da se u vrtićkoj okolini sade opasne ili otrovne biljke, a u drvoredu u blizini parkinga one kojima lako pucaju grane, što je slučaj s brezom, ili one koje privlače biljne vaši, za što je najbolji primer platana, piše Living.vecernji.hr.

– Nije dovoljno projektovati baštu prema stilskim pravilima i ekološkim uslovima, važan je i kontekst. U tom smislu nemoralno je posaditi brezu ako je komšija astmatičar ili u vrt puno zumbula, narcisa, ljiljana ili mrazovca ako imamo kućnog ljubimca. Posebno bi trebalo pripaziti šta se sadi kod vrtića i škola, a često se baš tu vidi nestručnost u radu – kaže agronom. Ističe i sadnju biljaka čiji polen potiče alergijske reakcije. Najpoznatije među njima su leska, topola, vrba, breza, platana, čempres, tisa, jasen i fikusi.

Za reakcije otrovnih biljaka krivi su alkaloidi koje sadrže. Najčešće se te biljke koriste i u medicinske svrhe, one su i lekovite, ali razlika je u dozama i koncentraciji. Dok se za lekovita svojstva koriste strogo kontrolisani uslovi, u nekontrolisanim uslovima izazivaju velike probleme. Na primer, oleander izaziva kardiovaskularne poremećaje, a može dovesti čak do zatajenja srca, a lukovice narcisa izazivaju jake mučnine.

Predivan đurđevak ceo je otrovan, ako ne operemo ruke, dolazi do mučnina, vrtoglavica i bolova u stomaku. Obavezno je pranje ruku kad radimo s visterijom, koja je cela otrovna, a hortenzija će u manjim dozama izazvati osip, svrab i oticanje kože, a u većim zatajenje srca.

Za sve toplokrvne životinje otrovni su rododendroni, a kod ljudi izazivaju osip, zamagljen vid i slabost u mišićima. Rododendronov otrov uzrokuje mučninu, vrtoglavicu, povraćanje… Mnogi znaju da će branjem hrizantema dobiti svrab ili osip, ali možda ne znaju da u jako otrovne biljke spadaju visibabe. Otrovni su semenke i cvetovi božura, a ulje metvice izazvaće spontani pobačaj kod trudnica.

Kod šimšira otrovni su listovi. Otrovni su i plodovi božikovine i mahonije, ali kako se uglavnom uzgajaju zbog tih lepih bobica, verovatnoća trovanja je veća. Mahonija, zimzeleni grm, takođe je otrovna biljka jer su joj koren i bobice otrovni. Kod tise je otrovno sve osim pulpe, ali samo ako se iz nje odstrani semenka, otrovno je lišće paprati, a eterična ulja ruzmarina i žalfije opasna su za trudnice. Posebno treba upozoriti na mrazovac, biljku vrlo sličnu šafranu, koja cveta u jesen. Dok šafran nije otrovan, mrazovac je poznat kao “biljni arsen”. Naime, sadrži kolhicin, a samo pet grama semena smrtonosna je doza za čoveka.

Otrovne su i skoro sve vrste mlečika, iz čijih stabljika, kad se kose, izlazi materija slična mleku. Biljke iz te porodice deluju i kroz kožu, a treba izbegavati i dremovac koji možemo često videti uz potoke i polja. Za malu decu otrovno je i seme suručice (spirea).

Među opasnima su i neki kaktusi iz roda Cereus zbog kojih je već zabeleženo nekoliko slučaja trovanja tetanusom čak i sa smrtnim ishodom. Stapelija kao jako lep sukulent ima nedostatak što njegov cvet privlači muve strvinarke koje su, poznato je, prenosnici različitih bolesti. Uopšteno su opasne biljke s bodljama i trnovima zbog neprijatnih uboda, a među njima se ističe Šimširka odnosno žutika, vatreni trn (Pyracantha) i trnovac (Gleditsia).

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar