U trendu

Trajaće mnogo duže: Evo kako da sprečite da vam paradajz brzo omekša i pokvari se

Verovatno je većina vas ovo već prošla: raspakujete svoje namirnice, stavljate konzerve u ostavu, sireve u frižider, a onda dolazite do paradajza. Treba li ih staviti u frižider pored brokolija i lisnatog povrća ili na radnu ploču s drugim sastojcima sobne temperature poput belog luka i krompira? Kako čuvati paradajz pitanje je koje naizgled zbunjuje svakoga. Na kraju, pokušavate da izbegnete jednu stvar: želite da zadržite svoj paradajz svežim, sočnima i ukusnima što je duže moguće, prenosi Simply Recipes.

Da bismo razumeli kako sprečiti da paradajz postane brašnast ili truo, definišimo idealni paradajz. Tražite paradajz koji je čvrst, sočan i sladak. To znači da tražite zrelo paradajz koji je dosegao svoj vrhunac svežine – čvrsta, ali s malo mrlja. Brašnasti paradajz je suprotnost sočnoj. Neprijatne je teksture i bez ukusa. Brašnjavost uopšteno dolazi zbog poremećaja u sazrevanju: dok plod sazreva, pretvara srob u šećere. Međutim, brašnasti paradajz može ukazivati ​​na problem u uzgoju.

Brašnasti paradajz teško je prenameniti. ‘Mrzim brašnasti paradajz’, kaže Mišelin Mejnard, novinarka, televizijska voditeljka, autorka, javna govornica i profesorka, ‘On je poput dinja bez ukusa. Iskreno, nisam pronašla način da ih spasim. Zato odustajem od njih. Mrzim bacanje hrane, pa pokušavam da pričekam vrhunac sezone i ne žurim’.

Prastaro pitanje: treba li staviti paradajz u frižider? Verovatno ste čuli da paradajz nikada ne biste trebalo da stavljate u frižider, ali da li se ta tvrdnja bazira na dokazima ili je ovo samo stara mudrost koja se toliko često ponavlja da je prihvatamo kao istinu? Kulinarski urednik Serious Eatsa, Daniel Grižer, pokušao je da odgovori na to pitanje sopstvenim nizom testova s ​​paradajzom, a odgovor do kojeg je došao je da to zavisi od toga koliko je vaš paradajz zreo. Paradajz bi trebalo da bude na temperaturi od 12 do 20°C, toplije od frižidera, ali hladnije od sobne temperature, posebno leti.

Grižer smatra da želite da vaš paradajz dosegne vrhunac zrelosti bez hlađenja. Kad dođu do te tačke, možete sprečiti kvarenje tako da ih stavite u frižider. Mejnard ponavlja Grižerova otkrića: ‘Trebalo bi da čvršće paradajze ostavite na pultu, naročito one koje još nisu zreli’, kaže ona, ‘Stavljam ih s peteljkom prema dole s razmakom između njih. Čeri paradajz čuvam u frižideru ako ih neću brzo pojesti, ali najbolje ih je potrošiti što je pre moguće. Ako vidite da sok curi, iskoristite taj paradajz što pre’.

Hlađenjem se zaustavlja proces zrenja. Ako je paradajz već zreo, možete usporiti proces kvarenja i održati je svežom tako da je stavite u frižider—neki izvori kažu da paradajz može ostati dobar u frižideru i do dve nedelje. Ako nije zreo, ostavite ga da stoji na pultu dok ne sazri, a zatim ga stavite u frižider. Kako god da ih skladištite, ostavite paradajz da se ugreje na sobnu temperaturu pre jela za najbolji ukus.

Paradajz možete nabaviti tokom cele godine u većini prodavnica s mešovitom robom. Međutim, paradajz je uopšteno letnje povrće, a možda i više od većine povrća, razlika između konvencionalno uzgojenog paradajza i sezonskog paradajza s lokalne pijace je velika. Grižer ističe: ‘Budući da je paradajz koje poljoprivrednici prodaju u vrhuncu sezone već savršeno zreo, imaju vrlo malo koristi od dodatnog vremena na vrućini, a u mnogim slučajevima im to i šteti, dok frižider čini minimalnu štetu nakon što paradajz sazru’.

Većina konvencionalno uzgojenih paradajza je u nekom trenutku bila u frižideru, obično tokom transporta, i mogle bi da stignu u odeljak s proizvodima nepotpuno zrele. Za ove paradajze dobra je ideja pustiti ih da sazru na pultu pre nego što ih stavite u frižider, ali upamtite, ako je paradajz brašnast čak i kad u potpunosti sazri, to bi mogao da bude samo problem sa samim paradajzom.

Ako ste u prodavnici i pokušavate da odlučite koji paradajz da kupite, Mejnard ima nekoliko saveta: ‘Prvo, pomirišite paradajz. Ima li lep miris paradajza? Drugo, izmerite paradajz na dlanu. Potpuno zreli paradajz teži više, i trebalo bi da bude malo mekan’. Mejnard takođe preferira manje plodove. ‘Nastojim da kupujem manje paradajze jer verujem da će meso biti gušće, a ukus koncentrovaniji. Veći paradajzi mogu biti puni vode i semenki. Veće su ipak bolje za kuvanje. Lakše im se izvadi jezgra i skine im se kožica. Vodu od paradajza možete procediti i koristiti na razne načine’.

Neki paradajz iz prodavnice dolazi sa peteljkama – mnogi pretpostavljaju da to znači dje svežiji, ali to nije nužno slučaj. ‘Odlično je ako paradajz ima peteljku, jer to može sprečiti pucanje ploda na vrhu i pomaže vam da ih pokupite, ali to nije sto posto bitno. Dobar, čvrst paradajz trebalo bi da izdrži bez peteljke’, kaže Mejnard, a prenosi Večernji list.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar