Žbunje, drveće, žive ograde

Pored građevinskih objekata u bašti (pergola, staza, dečijih rekvizita za igru, klupa i sličnih detalja), u izradi zelenih površina često se odlučujemo i za sadnju drveća, kako četinara tako i lišćara, žbunova i živih ograda.
Četinari su biljne vrste čiji asimilacioni organi (četine) ostaju na stablu i po nekoliko godina zadržavajući zelenu boju tokom zime. U ovu grupu spadaju razne jele, borovi, tuje, čempresi, kedrovi i slično. Većinom imaju šišarke ili bobičaste šišarke. U grupu četinara spada i ginko biloba.
Lišćari su biljne vrste čiji asimilacioni organi (lišće) opadaju u toku zime. Kod jednog dela zimzelenih biljaka ostaju i preko zime. Ovih vrsta ima mnogo, a neke od njih su javor, bukva, hrast, kesten, orah, topola, jablan, vrba, dud, jabuka, lipa, brest i slične biljke.
Drva se od žbunja razlikuju po tome što imaju jasno definisano deblo koje se nalazi između korena i krošnje, i kojim su spojeni osnovni organi za ishranu koren i lišće.
Žbunje ne dostiže visinu drveća i kod njega obično nema jednog centralnog debla. Iz korena mu polazi više stabljika koje formiraju krošnju od zemlje ili vrlo nisko iznad nje.
U žbunje spadaju neke vrste četinara kao što su piramidalna kleka i okrugla tuja, a takođe i mnoge vrste lišćara poput drena, gloga, leske, kineskog jasmina, jorgovana i sličnih.
U zanimljive hortikulturne forme spadaju i puzavice i povijuše, kao što su kampsis radikans, puzavi jasmin, visterija, klematis i slične biljke.
Za živu ogradu se kod nas najčešće koriste šimšir i ligustrum. U grupu ligustruma spada 40–50 vrsta zimzelenog i poluzimzelenog grmlja koje je veoma dekorativno i lako za oblikovanje šišanjem.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.