Ako puno pričate…

Možda baš volite da se lepo ispričate sa komšinicom uz kaficu, pa onda sa još jednom komšinicom, pa sa još jednom… Zatim se vidite sa prijateljicama i sa njima se stvarno lepo ispričate… Naravno, uvek imate puno toga da pričate svom partneru, a i decu treba usmeravati, voditi, što zahteva dosta objašnjavanja, proveravanja da li su sve shvatila kako treba i onda ispravljanja. Tu je, razume se, i pričanje telefonom. Moguće je i da vam je posao takav da ste stalno na telefonu i da stalno pričate, ili da samo trčite sa sastanka na sastanak i, razume se, uvek je mnogo toga što morate reći.

Koji god da je razlog, bilo da se radi o poslu, ćaskanju sa komšilukom ili nečemu trećem (četvrtom, petom, šestom…), ukoliko puno pričate, čuvajte se! Ne mislimo pri tom na one grozne horor priče (nažalost, iz stvarnog života) tipa „sin ubio majku koja mu je konstantno džvanjkala dok jede“, ni na mogućnost da nekome budete dosadni; govorimo samo o lekarskom upozorenju koje je, ma koliko šašavo zvučalo, ipak istinito: ljudi koji puno pričaju češće oboljevaju. Lekari upozoravaju na to, a statistike pokazuju da su u pravu.

O čemu se radi? Vrlo je jednostavno, zapravo. Kad god pričate, bilo da je to preko telefona ili licem u lice (ili neka treća varijanta), usta su vam otvorena (osim ukoliko ste trbuhozborac), što omogućava virusima, kojih uvek ima unaokolo, da vam preko usta dospeju u grlo. U bezazlenijim slučajevima oštetiće samo sluzokožu grla i izazvati prehladu, a mogu dospeti i do nosa, što nije nimalo opasnije, ali će izazvati dodatne neprijatnosti. U težim slučajevima (naročito ako vam je imunitet oslabljen, recimo, zbog stresa), virusi će se „probiti“ i do bronhija i eto novih nevolja.

Izgleda da u onoj staroj narodnoj „ćutanje je zlato“ ima nečega – više nego što se čini na prvi pogled… Možda nije loša ideja primenjivati narodne mudrosti, bar s vremena na vreme.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.