Avril Lavin i mit o autentičnosti

Kao odgovor na slatkaste girlie fenomene poput Kristine Agilere ili Britni Spirs, stigla je pomalo drugačija teen zvezda – mlađana Avril Lavin (Avril Lavigne). Ova 18-godišnja devojka uspela je da, za kratko vreme, stigne na sam vrh svetskih lista i ujedno promoviše sopstvenu „ideologiju“ muzike.

Rođena u malom mestu Napanee, u blizini Toronta, Avril je ubrzo shvatila nespojivost sopstvenih htenja sa merilima sredine u kojoj je živela. Njen put ka uspehu otpočeo je na različitim takmičenjima, gde je pevala kantri muziku (imitirajući uglavnom Šenaju Tvejn). Sa druge strane, potreba za sopstvenim zvukom i stilom prerasla je početnička „ulagivanja“ ukusu publike, tako da je tada 16-godišnja Avril otputovala u Njujork, da bi započela rad na svom prvom albumu.

Celokupan rezultat, počev od muzike pa do izgleda, stvoren je (ili je autentičan, kako tvrde Avril i njeni obožavaoci?) kao opozicija mainstream slici večite lolitaste ženstvenosti alla Britni. Neosporno, Avril Lavin deluje kao buntovnica i jeste nekakav pomak u odnosu na lik seksi platinaste devojčice. Takođe, postoji nesumnjiv kvalitet autorskog zvuka i izvesna „iskrenost“, koju sama mlada pevačica plasira kroz izjave poput „Želim da ljudi znaju kako je moja muzika stvarna i iskrena – ona dolazi iz mog srca“.

Pozicija ove muzike (i same pojave Avril Lavin) zanimljiva je upravo u pomenutom kontekstu predstavljanja „ženskog“ u popularnoj kulturi: Avril je skejterka, njena muzika je pank-rok (muzički se oslanja na Blink 182) i ona sama kaže kako „se više igrala sa dečacima“. Ponuđene varijante u teen kulturi za žene nisu, dakle, brojne: buntovnica dečačkih manira, ili cheerleader-sica, i jedno i drugo utemeljeni u rodnim stereotipima ponašanja.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.