Biljna vlakna

Priča o zdravoj hrani je već duže vremena u trendu, kao i priča o svemu što vam može poboljšati (ili ugroziti) zdravlje. U priču o namirnicama koje vam pomažu da očuvate svoje zdravlje spadaju i biljna vlakna. Ona su u poslednje vreme jedna od popularnijih tema pošto, između ostalog, imaju i veliku ulogu u regulisanju telesne težine. Ako želite da saznate nešto više o njima, evo prilike za to.

Biljna vlakna dele se na rastvorljiva i nerastvorljiva – rastvorljiva i nerastvorljiva u vodi, da budemo precizniji. Rastvorljiva biljna vlakna formiraju gel u kontaktu s tečnostima koje konsumirate u toku dana i zato se duže zadržavaju u digestivnom traktu nego ona nerastvorljiva. Kasnije, rastvorljiva biljna vlakna snižavaju nivo holesterola u krvi i na taj način umanjuju rizik od pojave srčanih oboljenja.

Biljna vlakna koja se ne rastvaraju u vodi podstiču proces pražnjenja creva. Njih nikako ne možemo da svarimo, pa ona na mehanički način učestvuju u procesu defekacije. Zbog svog velikog značaja za čišćenje, ova biljna vlakna su veoma korisna u različitim dijetama (mada, naravno, ne treba preterati s količinom, kako ne bi došlo do nadimanja).

Najčešći slučaj je da se obe vrste biljnih vlakana nalaze u istoj namirnici, mada u različitoj srazmeri. Recimo, jabuke – u samom „mesu“ su rastvorljiva biljna vlakna, dok su u ljusci nerastvorljiva (razlog više da pojedete i ljusku, umesto da ljuštite jabuku). Ako želite više da se fokusirate na rastvorljiva biljna vlakna, dobri izvori su ovas, ječam, pasulj, grašak, kikiriki, prokelj, pomorandža, šargarepa, jabuke, orasi, grejpfrut. Puno nerastvorljivih biljnih vlakana ima u integralnom pirinču, u hlebu i pecivu od integralnih žitarica, zelenoj paprici, kupusu, spanaću, višnjama, kruškama i bobičastom voću.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.