Brzo čitanje znači manje upamćenog?

Postoji verovanje da osobe koje veoma brzo čitaju malo toga zaista upamte. Međutim, to je zabluda koja se sastoji u tome da se brzo čitanje brka s površnošću. U nekim slučajevima, uz brzo čitanje upamti se mnogo više, naročito mnogo više suštinski bitnog, nego ako se čita jako sporo.
Poznati komičar Vudi Alen jednom je izjavio da je Tolstojev "Rat i mir" pročitao za svega dva sata. Njegov opis knjige: "Dešava se u Rusiji". To zvuči zabavno, i svakako da bi bilo nemoguće pročitati roman te dužine u roku od dva sata ukoliko veći deo ne preskočite – ali čak i tada upamtili biste mnogo više nego samo da se dešava u Rusiji.
Jedna ista reč može imati različito značenje, u zavisnosti od konteksta u kome se upotrebljava. Dakle, potrebna vam je cela rečenica za bolje razumevanje. Neretko ni ta jedna rečenica nije dovoljna – potreban vam je pasus, ili poglavlje, ili nekoliko poglavlja. Plus će i cela knjiga imati svoju poentu ili nekoliko poenti. A vaša memorija nije neograničena; može da obuhvati samo određenu količinu podataka, koji će samo kratko vreme ostati u kratkoročnoj memoriji, nakon čega će biti ili upamćeni ili zaboravljeni.
Tako, ako biste veoma, veoma polako čitale jednu rečenicu – recimo, potreban vam je pun minut da pročitate jednu reč (karikiramo, niko ne čita baš toliko sporo) – dok stignete do kraja rečenice, zaboravile biste na početak, i ne biste znale o čemu je ta rečenica. Po sličnom principu, uz presporo čitanje, ne biste shvatile smisao pasusa, jer biste početak zaboravile dok stignete do kraja. S druge strane, ako biste brzo čitale, ne bi vam ceo pasus ostao u sećanju od reči do reči, ali biste se sećale smisla, jer ste uspele da povežete podatke pre nego što deo njih zaboravite. Ako, recimo, čitate roman u kome postoji mnogo likova s isprepletanim međusobnim odnosima, suštinu ćete mnogo lakše zapamtiti ako brzo čitate – ako čitate sporo, pola tih likova i njihovih međusobnih petljancija biste zaboravile i osetile biste se zbunjeno.
Ne kažemo, postoje situacije kad brzo čitanje ne ostavi mnogo toga u pamćenju – ali tada se radi o površnom čitanju, uz dosta preskakanja, i bez obraćanja pažnje na pročitano. Dakle, nije stvar u brzini, nego u površnosti. Sama brzina, naročito ako ste u stanju da se koncentrišete, neće vam omesti pamćenje, naprotiv (naravno, da bi to ostalo u dugotrajnom pamćenju, biće neophodno ponoviti). Setite se toga i kad vidite svoje dete kako brzo čita – ne mora da znači da je površno i da preskače, sasvim je moguće da će odlično upamtiti to što je pročitalo.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.