Budite srećne!

To nam je valjda u prirodi: nikako da budemo zadovoljne onim što imamo. Uvek nam još nešto nedostaje – još malo (ili mnogo) novca; da nam posao bude samo malo (ili mnogo) bolji; da nam dečko ili muž bude malo bolji. Ma, samo jedan mali put oko sveta, ili da konačno okrečimo stan, ili još jedan par cipela, ili… Uvek, ali uvek, nam nešto fali. Samo još malo, pa još malo… Život prođe, a da ni u jednom trenutku ne kažemo: „E, sad sam stvarno srećna, ništa mi ne nedostaje.“ Mora li to tako?

Verovatno već znate odgovor: zavisi od nas. Naravno da nećete biti srećne ako vam je dete bolesno ili vam se želudac zalepio za kičmu od gladi, a nemate načina da dođete do hrane. Možda je neki svetac, filozof ili mudrac u stanju da i pod takvim okolnostima nađe duševni mir, ali većina nas ipak nije toliko prosvetljena. Ipak, koliko često su situacije baš toliko drastične? Jeste, ima ljudi koje kao da celog života „tera maler“ i dešava im se jedna katastrofa za drugom (mada, za takve psiholozi smatraju da je savršeno moguće da je problem u njima samima i da, nesvesno, sami traže takve situacije), ali većina ipak nije takva.

Većina ljudi ipak ima u životu mnogo toga čemu može da se raduje, mnogo razloga za sreću: posao koji ih neće obogatiti, ali od koga ipak mogu da žive, zdravu decu, manje-više dobro zdravlje, prijatelje koje vole, partnere koje vole i koji ih vole. Kako to da se, usred svega toga, ipak usredsređujemo na to da je ćerka „poludela“ u pubertetu (kao da to nije uobičajena pojava), na onog jednog kolegu s posla koji nas nervira, na gunđavog i nervoznog šefa, na dosadnu komšinicu babu pendžerušu?

Odgovor je očigledan: mi smo te koje biramo. Od obilja stvari koje postoje oko nas i koje nam se dešavaju, mi biramo na šta ćemo obratiti pažnju, na šta ćemo se usredsrediti, a šta ćemo zanemariti. Vrlo lako se naviknemo na ono što nam je lepo, u toj meri da to počnemo da podrazumevamo, pa samim tim i prestanemo da ga primećujemo. Tek ako to izgubimo (dobar posao, zdravlje deteta, partnera…), primetimo koliko nam je zapravo bilo dobro i žalimo što na vreme nismo uživale u tome.

Zato: budite srećne! Ako vam se tako više dopada, sastavite spisak svega što vam je dobro i lepo u životu – i ne zaboravite da taj spisak dopunjavate svakog dana, kako se budete setili još nečega u čemu uživate. Biće tu i krupnijih stvari, ali u znatno većoj meri sitnica: miris jutarnje kafe, procvetali bagremovi u proleće (da, znamo, malo ćemo pričekati na proleće – pa, neka bude vejanje snega dok ste unutra, na toplom, sa voljenom osobom), osmeh komšijinog klinca kad mu date bombonu, ili mahanje repa psa lutalice kome date kosti koje su preostale od ručka.

Istina je: uvek će biti i ružnih detalja. Možete primetiti jutarnju gužvu u pekari – a možete primetiti i miris vruće puter kifle koju ćete u slast pojesti. Izbor je na vama.

Budite srećne!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.