Da li je prednost biti plav(a)

U zapadnoj kulturi, posedovanje plave kose još uvek se, bez obzira na moguće modne varijetete, tumači kao prednost u izgledu. Sa druge strane, postoji i suprotna potreba – za podsmehom, o čemu svedoče brojni vicevi o plavušama. Ovaj paradoks, iako veoma prisutan u svakodnevici, stvar je novijeg datuma: opsesivno bavljenje plavom kosom produkt je dvadesetog veka i stila prvih glamuroznih holivudskih lepotica.

Plava kosa, bez obzira na aktuelne trendove, uvek ima svoje poklonike oba pola. Na pitanje otkuda ovolika „prednost“ plave kose u odnosu na ostale varijante – smeđu, crnu, riđu – odgovor i dalje ostaje otvoren. Iako dominira na globalnim TV stanicama i kanalima, plava kosa poreklom je iz Evrope: veći deo sveta najčešće je crn ili tamnosmeđ. Možda rešenje leži upravo u procentualnoj malobrojnosti plavih ljudi: ono što je drugačije i retko, samim tim se i više ceni.

Trend, međutim, ima svoje negativne konsekvence – većina žena blajhanjem i konstantnom upotrebom farbe zapravo upropašćuje svoju kosu, što se posebno primećuje kada je upotreba kontinuirana i dugogodišnja. Potreba da se „nešto učini“ sa kosom prirodna je i razumljiva, ali može biti utoljena i na druge načine, promenom stila frizure ili dužine kose.

Za mnoge, „biti prirodna plavuša“ podrazumeva prednost u startu, ali situacija može biti sasvim drugačija. Plavi ljudi mnogo lakše izgore na suncu, te su u većoj opasnosti da dobiju rak kože. O genetici boje kose još uvek se ne zna dovoljno; stoga je tim istraživača sa Edinburgškog univerziteta rešio da se pozabavi ovim problemom. Za sada se zna da se gen „odgovoran“ za plavu i riđu kosu pojavio pre 50 000 godina. U budućnosti će možda plava kosa biti programirana kod budućih beba, po želji roditelja: no, nije sigurno da će veća brojnost plavih ljudi smanjiti produkciju zlobnih viceva o njima.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.