Da li ste radoholičar? (1)

„Radoholičar“ zvuči slično kao „alkoholičar“, i to ne bez razloga. Kao što alkoholičari utapaju probleme u alkoholu umesto da ih rešavaju, tako i radoholičari sebe zatrpavaju poslom kako bi pobegli od nekih drugih problema, u nadi da će se oni sami od sebe rešiti (što se uglavnom ne dešava – ako prljavštinu gurnete pod tepih, možda se neće videti, ali će i dalje biti tu).

Ipak, treba razlikovati radoholičare od ljudi koji zaista vole da rade, naime, entuzijaste i kreativce koji se bave onim što vole i jednostavno su zaljubljeni u svoj posao. Za razliku od takvih ljudi, radoholičari obično nemaju mašte i nemaju emotivan odnos prema životu; oni jednostavno ne umeju da se opuste i da uživaju. Isto tako, radoholičarima ne treba smatrati ni one koji iz nužde (recimo, radi golog preživljavanja) obavljaju nekoliko poslova – oni su samo žrtva okolnosti i sa olakšanjem će prestati da rade toliko ukoliko im se bude pružila prilika.

Radoholizam nije u svim slučajevima ozbiljan problem. Nekad se javlja kao reakcija na neku krizu (razvod, smrtni slučaj…) – kao najmanje loše rešenje da se kriza prevaziđe; ukoliko je privremen, radoholizam može biti koristan. Šta kada nije privremen? Koji su najčešći uzroci radoholizma?

Jedan od najčešćih uzroka je strah od siromaštva. To je veoma jak pokretač; u nesigurno vreme u kojem živimo (recesija je u celom svetu, nije problematično i nesigurno samo kod nas) svakako da ćemo želeti da se materijalno obezbedimo, da sakupimo neki novac dok smo još u stanju, po mogućnosti, i rezervu za slučaj nesreće. Taj strah i ta težnja su potpuno normalni; međutim, nekad se izgubi perspektiva i nastavlja se sa besomučnim radom i kad je egzistencija, uslovno rečeno, obezbeđena. Tada govorimo o radoholizmu kao posledici straha od siromaštva.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.