Da vas emocije ne ponesu previše (2)

Nekada je divno samo se prepustiti emocijama, ali postoje situacije kada to baš i nije dobra ideja, jer bismo tako mogli da povredimo nekog, ili da sebi nanesemo štetu, ili oboje. Srećom, čak ni veoma temperamentne osobe nisu osuđene na to da ih sopstvene reakcije redovno dovode u nevolju, jer je samokontrola nešto što se vežbanjem može naučiti – mi vam predlažemo neke vežbe.
Precizirajte situacije koje vas izluđuju. Da li redovno „odlepite“ kada deca počnu da kenjkaju u supermarketu, ili kada vam majka po hiljaditi put ponovi da bi trebalo da učinite to-i-to (a ni prvi put je niste pitali za mišljenje i savet)? Kada vas isti tip situacije redovno žestoko iznervira, odvojte neko vreme da razmislite šta vam tu toliko smeta i zašto, kao i kako ste reagovali. Nakon toga, smislite neki konkretan način koji će vam omogućiti da u takvoj situaciji ostanete smireni. Na primer, ako u opisanim situacijama redovno povisite glas, pokušajte da glas kontrolišete. Uz duboko disanje, potrudite se da vam glas od „5“ (na skali od 1 do 5, 5 je najviše i označava „van kontrole“ – možete smisliti i sopstvenu skalu) padne na „4“ (sa „van kontrole“ na „uznemiren“), a onda, vremenom, radite na tome da padne na „1“ („pod kontrolom“). Uz vežbanje, postaćete sposobni da sami sebe smirite pre nego što provrištite na nekog.
Igrajte se nemog filma. Kada ste negde na ručku ili čekate nekog ili nešto, posmatrajte ljude oko sebe. Naravno, nećete baš buljiti u njih, ali pokušajte da odredite kako se osećaju. Obratite pažnju na izraz lica, gestove, držanje tela, tikove (ako ih ima)… Vremenom, postaćete vešti u tome da znatno brže odredite kako se neko – vaš sagovornik, recimo – oseća, a kada ste svesni toga šta drugi osećaju, lakše je i imati razumevanja i pravilno odreagovati.
Razmišljajte o šta-bi-bilo-kad-bi-bilo scenarijima. Ne previše, i pokušajte da u njima ne razvijate neke preterano dramatične varijante. Zamislite neku frustrirajuću situaciju koja vam se često dešava, i dve vaše moguće reakcije na nju. Recimo, vaš dragi nije stavio prljavu šoljicu od kafe na pranje, navika koja vas nervira jer vam se posle toga redovno dešava da po kući nalazite prljavo posuđe taman kad ste mislile da ste sve oprale i da je sve čisto i blistavo. U jednoj verziji, partnera biste zbog toga optužile da je lenština. U drugoj, rekle biste mu da biste zaista cenile kada bi prljave sudove odložio tamo gde im je mesto. Za koju od ove dve verzije vam se čini da bi pre dovela do pozitivnog rešenja? Razmišljanje o tome do kakvog ishoda dovode određene reakcije može da pomogne da kasnije u trenutku odreagujete na način za koji je verovatnije da će dovesti do željenog rešenja – nećete odmah steći takve reakcije, ali vremenom hoćete.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.