Druženje kao obaveza

Druženje s dragim osobama i prisustvovanje njima važnim događanjima uglavnom je veoma prijatno, a onda kad nije, znate da im vaše prisustvo znači, pa je i to neka motivacija da prisustvujete. Međutim, ima i onih okupljanja na koja idete "po dužnosti" – kad god je moguće, takva okupljanja bi trebalo izbegavati.
Na šta mislimo? Na okupljanja kod nekih osoba koje vam ne znače nešto posebno, na događanjima koja su njima bitna, ali vama baš i nisu – u redu, drago vam je zbog njih, što se nečemu raduju i što imaju razlog za slavlje, ali s vama sve to i nema neke veze. Recimo, prvi rođendan deteta vaše koleginice s kojom se samo učtivo pozdravite u prolazu; niste u svađi, ali i nemate ništa zajedničko osim firme u kojoj radite, a, eto, ona je pozvala sve svoje kolege i koleginice. Ili, neka dalja rođaka se udaje i zove kompletnu familiju na venčanje, ne živi u vašem gradu, imale biste problem s troškovima putovanja i smeštaja, plus s tom rođakom nikada niste bile bliske, možda ste ukupno tri rečenice u životu rekle jedna drugoj. Ili… Ono što je zajedničko ovakvim okupljanjima jeste to da su kod osoba s kojima niste posebno bliske, i na ta okupljanja vam se ne ide, ali, eto, pozvani ste, i nekakav osećaj dužnosti vas tera da se pojavite.
Ima takvih okupljanja na koja bi bilo bolje otići, želele vi to ili ne. Recimo, nešto bitno što organizuje vaša firma, ili, nije bitno, ali dolazi velika većina iz firme i baš bi štrčalo da se samo vi ne pojavite, i moglo bi kasnije da se negativno odrazi na vašu karijeru. A postoje i situacije kada bi vaše nepojavljivanje na nekom okupljanju povredilo ne osobu koja vas je pozvala, već nekog drugog, vama dragog, ko će tamo biti prisutan. Tada je bolje pojaviti se i ostati taman toliko da vaš odlazak ne bude nepristojan.
Izuzev toga, ako su okupljanja na koja ste pozvani nešto za čim nemate nimalo želje, nego idete kao po nekakvoj obavezi, najbolje je odbiti da se pojavite. Na učtiv način, naravno, i uz neki prikladan izgovor – nekada je stvar pristojnosti i poslati nekakav poklončić, recimo, neku simpatičnu i ne posebno skupu igračku za nečije dete. Svojim izostankom s takvih okupljanja nikog nećete zaista povrediti (osoba koja vas je zvala uradila je to po principu "kad zovem sve, da pozovem i nju", pa se neće potresti ako se ne pojavite), a sebe ćete poštedeti nečega zamornog čemu vam se nimalo ne prisustvuje. Svi su na dobitku, niko ne gubi.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.