Kroz kakve muke prolaze žene koje zaista jesu POSEBNE?

„Ona je običnog izgleda.

Nije izazovna i nikada je ne biste primetili na ulici.

Dok muti fil za tortu, njeno troje dece igra se ispred televizora.

Njen muž drema na kauču, on je dobar čovek, brižan i ružan.

To je sve što je htela od života.

To i siguran posao, da doprinosi kućnom budžetu, da joj niko nikada ne prigovori da je lenja.

Njena koleginica je prelepa, ali sama.

Živi sama u stanu prepunom slika, cveća, knjiga i eklektički odabranog nameštaja.

Oduvek je svesna svog izgleda i toga da odudara od ostalih žena.

Gđa Neprimetna želi da joj pomogne i pokazuje joj sliku svog daljeg rođaka na fejsu.

„Jao ne znam, nije mi uopšte lep“, kaže lepa koleginica.

„Ma što mora bre da ti bude lep!“, kaže Ona, „eno ga i onaj moj je ružan, pa šta mu fali…“

Gđa Neprimetna kasnije odlazi kod drugih koleginica, koje su takođe obične i neprimetne kao i ona, ispriča im šta se desilo i onda sve kolutaju očima uz komentare „ma šta je ona umislila, ko je ona?“

Da li se obične žene ikada pomire sa činjenicom da nisu posebne?

Zašto obične i neprimetne žene imaju večiti pik na one žene koje zrače, izazivaju osmehe i želju?

Da li bi Gđa Neprimetna ponudila drugačiju sliku Gđici Posebnoj, da je njen muž lepotan, a ne dobri debeli mrmot.

Da li bi u drugim okolnostima, da je Gđa Neprimetna npr upravnica ženskog zatvora, Gđica Posebna imala tretman kao i sve ostale zatvorenice?“ (ranjeni Zoro)

Napišite i Vi šta mislite o ovoj temi na Forumu Krstarice…

1 komentar
  1. Anonimni

    Ako je ženi smisao života da bude majka i da djeca imaju OBA roditelja, onda mora da hrani svinju zbog jedne kobasice… Ako to neće, onda nije društveno prihvatljiva.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike