Fantastična žena naučne fantastike

U seriji žena najboljih u nečemu, Ursula Kreber le Gvin zauzima posebno mesto usled ekskluzivnosti oblasti kojom se bavi – a to je fantastika. Ovu spisateljicu danas mnogi smatraju najboljim savremenim autorom naučne fantastike, polja koje je tradicionalno definisano kao muško.

u radu Ursule le Gvin elementi „klasične“ naučne fantastike, onoga što se naziva epskom fantastikom, fikcije i svojevrsnog preispitivanja društvenih normi bivaju prepleteni na krajnje originalan način. Njen stvaralački opus obuhvata više od sto kratkih priča koje je objavila, dva zbornika eseja, deset knjiga za decu, poeziju … Uz sve to, ona je dugo i srećno udata za istoričara Čarlsa le Gvina, sa kojim ima troje dece i isto toliko unučadi.

Rođena je 1929. godine, u porodici koja je umnogome opredelila njena buduća interesovanja: otac Alfred je bio antropolog, a majka Teodora – pisac. Posebno je interesantan očev uticaj, pošto je veliki deo njenog opusa vezan za predstavljanje „drugih“ svetova/civilizacija gde, za razliku od manje maštovitih kolega, ne postoje samo humanoidna čudovišta ili „mali zeleni“. Le Gvin ispreda priče o stranim civilizacijama sa drugačijim običajima, vrednostima, poimanjem sveta i uspeva da bude sasvim ubedljiva u tome.

Celokupan opus Ursule le Gvin preveden je na više od 16 jezika, dok se njeni radovi konstantno štampaju više od 30 godina. Najpoznatija je serija Zemljomorje, kao i roman Leva ruka tame, u kome na izuzetno kreativan način preispituje mogućnosti sveta bez podele na dva pola/roda: stanovnici planete Geten nemaju definisan pol, osim u fazi kemera (razmnožavanja)!

Interesantan detalj je i to da je Le Gvin relativno kasno počela da piše žanr u kojem je najuspešnija – ona debituje sa prvom knjigom trilogije Rokanonov svet „tek“ 1966.

Za predstavljanje je sasvim dovoljno – svratite do obližnje biblioteke, uzmite „knjigu u šake“ i prepustite se čaroliji…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.