Heroina najpopularnije tinejdžerske knjige: Umreću uskoro, svesna sam toga

Kasnih sedamdesetih priča o Kristijani F. se proširila poput požara. 1979. objavljena je knjiga „Mi deca sa kolodvora Zoo“, koja je dugo bila na vrhovima top listi, a 1981. usledio je i film.

Kristijana Felšerinov tada je imala samo šesnaest godina, a iza sebe je imala nekoliko odvikavanja od heroina i godine prostitucije. Svoju je priču podelila s novinarima Sterna Kaijem Hermanom i Horstom Riekom, a ono što im je otkrila šokiralo je nemačko društvo i brzo obišlo svet.

Opisala je svoj život od ranih godina – preseljenje s roditeljima, otuđenost od društva, svet droge i maloletničke prostitucije. Počela je da puši hašiš kad je imala samo dvanaest godina, a preko tableta uskoro je došla do heroina. Njena zavisnost odvela je u prostituciju i tako je počeo začarani krug.

Nakon objave knjige, a posebno filma, Kristijana je postala prava medijska zvezda, a mnoge su tinejdžerke širom sveta oponašale njen stil.

Činilo se kao da je od „narkomanske princeze“, kako su je nazivali, napredovala do druženja sa poznatima poput Dejvida Bouvija i da je čeka svetla budućnost bez droge, ali to se nažalost nije ostvarilo.

„Bilo mi je šesnaest kad je knjiga objavljena, a ja sam samo želela da razgovaram, to mi je bila terapija. A onda sam odjednom postala slavna, ali nisam shvatala kako će se to odraziti na moj život. Za javnost sam bila slavna narkomanka, kao suvenir. Svima sam bila zanimljiva, ali niko me nije želeo u blizini“, ispričala je u jednom intervjuu za Vice.

Neko vreme je bila čista od heroina, a onda se vratila starim navikama. Osamdesetih je postala pevačica i nastupala sa svojim tadašnjim dečkom Aleksanderom Hakeom i njegovim bendom, a oboje su se 1983. pojavili u nemačkom filmu „Decoder“.

Živela je u Americi i Grčkoj, a 1993. se vratila u Nemačku. Nikad se droga nije odrekla u potpunosti, iako je imala nekoliko prekida, a 1994. je započela metadonsku terapiju.

1996. rodila je sina sa kojim je živela u Amsterdamu sve dok nije izgubila starateljstvo, a 2011. je uhapšena tokom jedne racije u Berlinu, ali tom prilikom kod nje nije pronađena droga.

2013. objavila je još jednu autobiografsku knjigu, pod nazivom „Moj drugi život“, u kojoj je opisala događaje nakon knjige „Mi deca sa kolodvora Zoo“.

Kristijana danas živi povučeno i bez prijatelja, a nije u kontaktu ni sa majkom, piše Spiegel Online. Bori se sa zavisnošću od alkohola i psihičkim problemima. Još uvek se ponekad drogira, a u knjizi otkriva da ima problema sa teskobom i paranojom i da povremeno čuje glasove. Još u mladosti se zarazila hepatitisom C, koji je polako uništava.

Starateljstvo nad sinom nije uspela da vrati, a on sad živi u hraniteljskoj porodici.

https://www.youtube.com/watch?v=qZmMzWFxXhY

Iako je njen život daleko od idealnog,Kristijana navodno ne žali ni za čim.

„Trenutno sam na metadonu. Ponekad zapalim džoint. Previše pijem. Moja će me jetra ubiti. Umrijeću uskoro, svesna sam toga. Ali, ništa u životu nisam propustila pa sam pomirena sa tim. Nisam imala najbolji mogući život, ali proživela sam ga takvog“, zaključila je Kristijana.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.