Ismevaju vaše snove

Nije nimalo lep osećaj kada neko ismeva vaše snove, ni kada ste dete, ni kada odrastete. Nažalost, skoro u svačijem životu postoji neko ko ismeva snove te osobe – takve bi trebalo izbegavati, ako odbijaju da prestanu s tim, jer su to ljudi koji čine da se osećate loše.
Posebno je bolno to što vaše snove neretko ismevaju osobe koje su vam bliske. Počne još u detinjstvu, kada imate san da budete kosmonaut, princeza, najbolji sportista na svetu… Nekada je to o čemu sanjate neostvarivo, nekada teško ostvarivo, nekada bi moglo i da se ostvari, ali o kakvom god snu da se radi, niko ne bi trebalo da ga ismeva – a to neretko učine osobe koje u tom trenutku volite najviše na svetu, vaši roditelji. Uz smeh vam kažu da je to nemoguće. Uz smeh pričaju o tome svojim prijateljima, svima je to baš slatko i simpatično, vidi šta je detence zamislilo, a vi to osećate kao podsmeh, i boli vas. I desi se da, kad odrastete, imate problema sa samopouzdanjem, jer se nekada neko kome ste verovali smejao vašim snovima.
Kad odrastete, nećete baš sanjati da jednog dana postanete superheroj iz stripa (dobro, poneko i hoće, ali neće to ozbiljno razmatrati), ali imaćete i tada neke snove, ukoliko ih zbog podsmeha i razočaravajućih situacija niste sve ugušili u sebi (ne bi trebalo to sebi da učinite, jer su snovi i ostvarivanje snova ono što ispunjava velikom radošću). I neki od njih bi nekome mogli da deluju sumanuto; recimo, da sa 60 godina naučite da ronite (nije uopšte neostvarivo, ima onih koji su i sa 70 naučili da rone i dobro im je išlo). Dobijaćete čak i otvoreno neprijatne komentare tipa: "Šta, baba će da uči da roni?!" Takve komentare je najbolje ignorisati, a one koji vam ih redovno upućuju izbegavati, koliko god je to moguće.
Svakako da treba saslušati dobronamernu kritiku, i da je dobra ideja da pažljivo o svemu promislite pre nego što se upustite u nešto rizično. Ipak, dobronamerna kritika se ne izriče kroz uvrede i omalovažavanje. Uz to, vi imate puno pravo da sanjarite i o nečemu za šta znate da je neostvarivo (da otputujete u drugu galaksiju, na primer), i niko nema pravo da vas zbog toga ismeva.
Ukoliko je san koji imate iole ostvariv, makar i kroz velike teškće, dajte sve od sebe da ga ostvarite, jer će vas već i sam rad na tome ispuniti velikom radošću. A od onih koji ismevaju vaše snove držite se što je moguće dalje, kako ne bi "ubijali" radost u vama. Takvi bi baš mogli i da gledaju svoja posla, a najbolje bi im bilo da se bave svojim snovima, i puste vas da ostvarujete vaše, kad već ne umeju ništa lepo da vam kažu niti da vas ohrabre.

1 komentar
  1. Nataša Gajić

    Nije važno šta sanjam i čemu se nadam, „važno“ je da je „neko“ imao svoj komentar na to, malu doradu ili ispravku na to, čak možda pobijanje u načelu i iz principa da su snovi neostvarljivi dio stvarnosti sa druge strane, možda težnja malčice pomjerene stvarnosti šta li?! Na samoj granici iluzije sklopiti oči i „dozvoliti“ da se snovi ostvare je baš imati samopouzdanja i vjerovati u ono što ste sanjajući o „nedostižnom“ zamislili. Koliko nam to izmiče tlo pod nogama i čini nas krhkim kad je u pitanju tuđi podsmijeh? Ne dajte se tuđim jalovim nadama u propast vaših snova koji su vas održali i zahvaljujući kojima ste tu gdje jeste. Gotovo da je lako na sebe pogledati kao na nekog ko je na pola puta ostvarenja svojih makar i najskrovitiji snova kojima se usudio povjerovati. Hrabrost ili drskost, ali i najplemenitiji ideali satkani su od snova i vjere u sebe i njih.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike