Kako izlečiti TV zavisnost?

Debate povodom toga da li je televizija medij koji omogućava pre svega sticanje znanja i informacija, ili – nasuprot tome – gubljenje vremena, medijum koji simulira zabavu i život – još uvek su aktuelne. Odgovor je verovatno negde između, ali – jedno je sigurno: kao što postoje ljudi koji televiziju koriste sa ciljem da se informišu i nauče nešto, postoje i oni drugi – tzv. TV zavisnici.

Kao i sve zavisnosti, i TV zavisnost bazira se na preteranoj konzumaciji supstancije – TV programa. U slučaju savremene žene, preopterećene i „samlevene“ svakodnevnim tempom svojih obaveza, TV može da predstavlja pravo uživanje: tu konačno ONA ne mora više ništa da radi, a neko (u ovom slučaju – TV mašina) se prvi put u toku dana trudi da baš NJU animira. Sve je to u redu, ali šta raditi u slučaju kada se dnevno „odmaranje“ pretvori u žudnju za neprestanim i neselektivnim upijanjem TV slike i tuču oko vlasništva nad daljinskim upravljačem?

Istraživanje koje je sproveo časopis Scientific American na svetlo dana je iznelo prilično poražavajuće rezultate. Prosečna osoba dnevno posveti najmanje tri sata gledanju televizije, što je u najvećem broju slučajeva 50% njenog slobodnog vremena. Zatim, takozvani „heavy viewers“ najčešće tvrde, nasuprot očekivanjima, da osećaju zadovoljstvo i ispunjenost samo na početku (intenzivne) konzumacije TV programa, te da ubrzo uleću u stanje još veće dosade i zamorenosti. TV „droga“ tada stupa u akciju: onaj inicijalni osećaj opuštanja tera gledaoce da nastave sa pasivnim posmatranjem, podsvesno se nadajući da će se stanje zadovoljstva iznova uspostaviti.

Ženama je posebno nezgodno ako uđu u proces zavisnosti, pošto su programi (poput onih sa popularnim španskim serijama ili emisijama o aerobiku) „dizajnirani“ prvenstveno za žensku populaciju, zasnovani na repetitivnim matricama, koje u većoj meri sugerišu pasivnost.

Ovu zavisnost, kao i svaku drugu, nije baš lako izlečiti, ali je ipak izvodljivo, ukoliko se sa lečenjem krene postepeno i na odgovarajući način. Za početak, treba svesno smanjiti vreme provedeno pred TV ekranom, izaći sa prijateljicom na kafu, ili pak reaktivirati davno zaboravljen hobi. Ukoliko ništa ne upali – uvek su „na raspolaganju“ radikalne metode – pozajmite privremeno svoj TV nekom mladom paru koji se tek uselio. Kriza je neizbežna, ali ne i neizdrživa: posle nekoliko dana (nekoliko nedelja, meseci, godina…), navika će iščileti.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.