Kako reći „zbogom“ nesigurnosti (1)

Samopouzdanje je bolno mesto za mnoge: u kompetitivnom svetu, gde se svakim danom postavljaju sve viši standardi, često je teško izboriti se za sopstvenu poziciju. To se posebno pokazuje u situacijama povezanim sa poslom ili javnim nastupima (govor, debata, prezentacija), kada su momenti nesigurnosti krajnje nepoželjni. Jednom narasla nesigurnost lako se proširi i na ostale aspekte života (sa profesionalnog na emotivni plan i obrnuto). Pitanje glasi: šta činiti i kako povratiti izgubljeno samopouzdanje i veru u sebe?

Za početak, treba „spoznati sebe samu“. Pojedine osobe su osetljivije od drugih i burnije reaguju i na manje provokacije ili teškoće. Ako spadate u tu grupu, trebalo bi da posebno poradite na mehanizmima odbrane i strategijama za rešavanje problema. Nedostatak samopouzdanja, kao i svaki lični problem, može (i treba) da se prevaziđe.

Nervoza i trema su dva česta uzročnika nesigurnog ponašanja: njihovom eliminacijom (ili barem kontrolom) postiže se veća ubedljivost u nastupu. Ipak, nije dovoljno samo zamazati oči drugima već zaista treba izgraditi unutrašnju stabilnost i ostaviti sebi prostora za slobodno delovanje. Valja stalno imati na umu kako sigurnost nije nasledna i da se (ponekad dugo i naporno) stiče učenjem i praksom.

Usplahirenost i negativan odnos prema situaciji (stav „neću uspeti“) zaista mogu da proizvedu neuspeh. Međutim, treba razlučiti objektivne (eksterne) faktore neuspeha od onih samoindukovanih – tj, da je vaša nesigurnost pre svega produkt „male lične sabotaže“, a ne neznanja ili nesposobnosti (koje smo ponekad skloni da pripišemo sebi).

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.