Knjiga za žene: „Vezilja“

Tražite neku ljubavnu priču (ne mora obavezno sa srećnim krajem), ali da glavna junakinja ne bude naivna i bespomoćna. Želite knjigu gde glavna junakinja ima neki svoj posebni talenat, svoju umetnost, i učiniće sve ne bi li se time bavila – po mogućnosti, bez toga da joj zapovedaju i da bude robinja mužu i deci. Imamo predlog: „Vezilja“, roman prvenac Dubravke Srećković-Divković.

Ime glavne junakinje saznaćete tek na kraju romana; u međuvremenu, saznaćete da je žena ispred svog vremena (18. vek), da je veoma talentovana za vez i da voli da veze, da joj je njena umetnost najvažnija u životu. Ona je neuka, siromašna srpska seljanka; njeni davni preci nekada su bili vlastelini, ali sada su i ona, i njeni roditelji, i braća i sestre siromašni. Njen otac ima razumevanja za njenu strast prema vezu i pomaže joj koliko god može; njena sestra je podržava. Majka je, međutim, prilično hladna, a braća grabežljiva – jedino što ih u celoj stvari zanima jeste to što im taj vez donosi novac.

Pomenuli smo i ljubavnu priču. Krajnje nezgodno, srpska vezilja se zaljubi u mladog turskog bega. On je, na svoj način, takođe ispred svog vremena: blag, učtiv prema ženama, naklonjen umetnosti (nažalost, i hašišu). Premda vezilja, kao sposobna žena kojoj je dosta toga da je braća maltretiraju (a roditelji su joj umrli i nema ko da je zaštiti), brzo postigne da bude vezilja u službi begovičinoj (mislimo „u službi“ kao „za platu“, ne kao robinja) i premda čak i begovica, u silnoj želji da njen muž dobije zdravog sina, ne bi imala ništa protiv toga da beg bude sa veziljom, ova ljubav je i te kako problematična. Srpska vezilja, koja ne želi da postupi nečasno, i turski beg – jasno da je problematično, reći ćete. Premda to jeste problem, nije i glavni problem – kao što znamo, kad se dvoje zaista vole, nađe se rešenje. Šta je glavni problem? Pročitajte knjigu!

Ovaj roman prati, neraskidivo isprepletene, dve priče: jednu ljubavnu i drugu umetničku – veziljino napredovanje u umetnosti, njena saznanja, otkrića novih tehnika kojima bi mogla da načini još lepši vez. Pripovedanje je dobro, a likovi zanimljivi, nimalo jednostavni. Ono što bi vas moglo iziritirati jeste neverovatno velika količina zareza u rečenici (povremeno se pitate ima li više zapeta ili slova). To bi, valjda, trebalo da podseća na bod u vezu, ali u čitanju to samo zamara. Izuzev te jedne zamerke, roman je veoma čitljiv i zanimljiv, prilično nalik na svetske bestselere.

Malo upozorenje: ovo je veoma ženski roman; ženskog senzibiliteta, ženskog načina pripovedanja punog sitnica, često nalik na ono što vam prijateljica ispriča uz kaficu. Zbog toga bi mogao da bude problematičan za čitanje muškarcima, nenaviklim da razmišljaju o nekoliko stvari istovremeno a da ih to ne zbuni i ne dovede u zbrku.

Uživajte u čitanju!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.