Kocka do kocke, kockica

Nažalost, ovo nije tekst o legendarnoj dečjoj emisiji već o veoma ozbiljnom problemu: kockanju. Ozbiljan problem, a zašto? To je čest stav onih koji nemaju nekog neposrednog iskustva (ličnog ili preko člana porodice, prijatelja i sl.) sa kockanjem. Onima bez iskustva kockanje izgleda kao hir, kao nešto što se može u bilo kom trenutku prekinuti. Ajde droga, alkohol ili pušenje, to sve stvara hemijsku zavisnost, što fizički otežava da se sa tim prekine. Ali, kockanje? Tu se u organizam ne unose nikakve supstance; čovek sigurno može da prekine kad god hoće. Nažalost, nije baš tako.

Treba napomenuti: veliki broj ljudi se kocka, kladi ili igra igre na sreću, ali nisu svi oni zavisni od kocke. Pravi kockar zavisnik nije sposoban da stane: kad izgubi, čini mu se da će mu sledećeg puta sreća biti naklonjenija, pa povećava ulog. Tu racionalno razmišljanje ne postoji, pa je potpuno beskorisno logično mu dokazivati da je to što radi loše, ili mu objašnjavati da su statistički 14 puta veće šanse da ga ubije grom nego da se obogati kockom.

Ionako za većinu kockara nije najvažnija ideja da će se obogatiti; dobro, lepo je to, niko se još nije bunio protiv ideje da bude bogat, ali ono što kockarima najviše prija jeste uzbuđenje koje osećaju u toku igre, stalno povišavanje uloga, stalna napetost i neizvesnost. Samo još malo… Još malo… Tako dok ne potroše sve što imaju – nakon čega počnu da troše i ono što nemaju. Ukoliko su fizički onemogućeni da se kockaju, mogu upasti u krizu koja prilično liči na onu narkomansku – samo, neće im biti lakše da se odviknu ni nakon što ta kriza prođe. Samo će nastaviti da se kockaju, a ne možete ih baš stalno držati zaključane.

Kocka je ozbiljan problem; nikakvom grdnjom niti pretnjama nećete odvići kockara od toga. Da bi uspeo da se odvikne od ovoga, za kockara je, za početak, neophodna veoma jaka motivacija (na primer, u suprotnom će izgubiti porodicu). Takođe, uglavnom je neophodna pomoć stručnjaka (psihologa) – to im pomaže da se otvore, da opišu svoje osećaje za kockarskim stolom i postanu ih svesni. Tako se polako oslobađaju nerazumnih misli i želja. U praksi se pokazalo da se najbolji rezultati postižu grupnom terapijom.

Ne zaboravite: za lečenje ovog problema treba dosta vremena, podrške i strpljenja. Uz dosta upornosti, uspeće. Srećno! Ovaj, ne. Nećemo o sreći – ne ovog puta.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.