Miris kože

Dezodoransi, talkovi, parfemi… naša kultura podrazumeva da je prisustvo organskog telesnog mirisa nepoželjno. Iako je sasvim normalno znojiti se (uprkos zgražavanju „fine“ okoline), brojne televizijske reklame i kozmetički asortiman prodavnica lako će vas ubediti u to da je neophodno, pre svega, ukloniti telesne izlučevine. Taj „recept“ različito se primenjuje: jedni se opsesivno tuširaju, dok drugi koriste sistem alla francuski dvorovi – često se polivaju parfemom. Kako god, veoma malo ljudi odluči da ponekad zamiriše svojim prirodnim mirisom.

Istrajavanje u takvom stavu često je pogrešno. Pre svega, pripadnici drugog pola (nesvesno) bivaju privučeni i specifičnim telesnim miomirisom, te je uklanjanje prirodnog mirisa kontraproduktivno. Deca pamte majčin miris još iz detinjstva, partnerov miris doživljava se kao nešto intimno i prepoznatljivo. U tom kontekstu nije teško izvesti zaključak da je i vaš miris nešto lepo.

Naravno, to ne znači da treba ići u drugu krajnost i ne kupati se ili insistirati na jednom paru čarapa cele zime. Kao i u svemu drugom, potraga za sopstvenom telesnošću oličenom u mirisnim molekulima mora imati dobru meru. Dakle – između opsesivnog ispiranja sopstvene kože, sa jedne strane, i fobije od vode i sapuna sa druge, treba odabrati zlatnu sredinu – povremeno se tuširati, a povremeno i dopustiti da slatki miris vaše kože namami voljenu osobu na trag…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.