On vam kaže: „Znaš šta, mogao bih da ti pomognem da središ podrum ovog vikenda“. A u stvari misli: „Sređivanje podruma, baš kao i briga o ostatku kuće i deci su tvoja obaveza i tvoj posao, ali pošto sam ja dobar momak sa nešto malo slobodnog vremena, priskočiću ti u pomoć ovog puta“. Zvuči li vam ovo poznatno? Ako ste očajnički vrisnuli „da“, vreme je da podsetite – ili primorate – svog supruga da obavi one poslove koji bi trebalo da se odrade 50% – 50%, a uvek se nekako „slučajno“ svale samo na vaša leđa. Bacite tu krpu, obrišite oči od prašine i uložite narednih par minuta vašeg dragocenog vremena na proučavanje sledećih ideja.
Izbegavajte reč na „p“. Nemojte govoriti o „pomaganju“; žene u ravnopravnim brakovima imaju muževe koji im ne „pomažu“, već sa njima dele obaveze.
Pozovite se na njegovo osećanje poštenja i fer-igre. Pitajte ga da li bi njemu bilo teško da ga neko natera da sam nosi težak džak. Objasnite mu da vas on neće videti kako teglite i vučete stvari, ali to ne znači da je vaš posao lak. Podelite svoj teret sa njim.
Objasnite mu da brak označava i „partnerstvo“. Pitajte ga šta mu je sve potrebno i šta želi od vas – obećajte da ćete mu to obezbediti. Onda mu objasnite šta je to što je potrebno vama, i to ne samo s vremena na vreme već svakog dana.
Nastojte da on obavlja svoje roditeljske obaveze i budite uporni u tome. Pitajte ga koji deo brige o detetu će biti njegov zadatak. Poenta je u tome da u svojim nastojanjima budete mirni, uporni i da ne popuštate. Oba roditelja su odgovorna za svoju decu.
Pustite ga da obavi svoj deo posla. Ne možete imati jednakost ako on bude samo vaš „asistent“ s vremena na vreme.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
