Ne živeti samo za tuđe zadovoljstvo

Mnogo je žena koje čine jako mnogo za druge, a ne čine skoro ništa za sebe. To je loše, jer dovodi do toga da se one osećaju nezadovoljno, da emotivno stalno budu iscrpljene, a često i ne usreće one za koje su nešto učinile.
Devojčice često vaspitavaju tako da treba da budu „dobre“, to jest, da rade ono što se očekuje od njih. Učiniti ovo mami za ljubav, ono baki za ljubav, tetki za ljubav… A za sebe? Malo kada im se kaže kako da učine nešto za sebe. Činiće njihovi roditelji, bake, deke, rodbina dosta toga (ili ponešto, zavisi od okruženja u kome se raste) za njih, ali će ih češće podučavati tome kako da nešto učine za tuđe nego za sopstveno zadovoljstvo. To se nastavi i kad devojčica odraste – roditelji bi hteli da se ona uda za tog uspešnog advokata, a ne za onog momka koji je simpatičan i dobar, ali je samo konobar; hteli bi da ona bude doktor, a ne da se bavi šminkanjem ljudi (iako ona obožava da šminka ljude); kao detetu su joj govorili da se druži s onom dobrom devojčicom koja ide u muzičku školu i svira klavir, a ne s onom što igra fudbal s dečacima i večito su joj zbog toga noge u modricama… Srećom pa je ovakav način vaspitavanja dece danas manje zastupljen nego nekad, ali ga i dalje ima previše.
Rezultat? Sva ženina energija ide u to da zadovolji druge, pa se sama oseća nezadovoljno. Plus, pošto smatra da treba da čini za druge, a ne za sebe, dolazi i do potpuno bezveznih situacija; na primer, skuvaće partneru jelo koje on voli, a ona ne voli, partner će, recimo, jesti negde drugde jer se zadržao na poslu i nije gladan kad dođe kući, a ona će se osećati loše jer je toliko energije uložila u tuđe zadovoljstvo, a nema čak ni satisfakciju da je ta osoba stvarno zadovoljna. Ona se, praktično, žrtvuje za njega, a on ništa. Ili, dolaziće do situacija da žena ne sme ni samoj sebi da prizna da nešto radi za sebe; recimo, dok deca dođu iz škole, ona je gladna (naravno, neće jesti pre toga, kako da jede pre svoje dece?), pa će da ih tera da smesta jedu, iako bi se deca radije prvo „izduvala“, a sve to s obrazloženjem da se ona namučila da im jelo bude spremno čim dođu (ma sigurno su gladni, kako da ne budu gladni?), a oni sad nešto izvoljevaju i razvlače se.
Šta učiniti? Zaboraviti na ideju da se treba žrtvovati za drage osobe i sve činiti za njihovo zadovoljstvo. Ta ideja vas čini nezadovoljnim, a za drage osobe je više opterećenje nego bilo šta drugo – posle toga oni treba da se osećaju krivim jer nešto u nekom trenutku ne žele, a vi ste se, eto, namučili zbog njih. Svakako da će biti situacija kada je nešto potrebno učiniti za druge – nećete se izležavati i uživati u relaks-masaži ako treba da odvedete bolesno dete lekaru – ali je vrlo često najbolje ako činite ono što pruža zadovoljstvo vama ili ono što pruža zadovoljstvo i vama i drugima (na primer, kuvanje nekog jela koje se dopada celoj porodici ili jela u kome ima različitih sastojaka pa će se za svakog naći nešto što voli). Tada ćete biti srećni i zadovoljni, a i svi oni koji vas vole uživaće u vašoj sreći.
A oni koji zahtevaju da se odreknete nečega što vama zaista puno znači zato što bi se njima baš dopalo da učinite nešto drugo? Izuzev ako se radi o ugrožavanju životnih potreba male dece za koju ste vi odgovorni, trebalo bi da se za sopstveno zadovoljstvo pobrinu sami – a ne preko vaših leđa.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.