Nemate nikog da vam pomogne

Danas nije retka žalba mnogih da nemaju nikog ko bi im pomogao, da sve moraju same. Za taj problem najčešće bude optužena otuđenost među ljudima; manje ih je koji se zapitaju koliko su sami, sopstvenim načinom života, doveli do toga da sad nemaju nikog koga bi mogli da pozovu da im pomogne oko nečeg.
Ne kažemo, otuđenost među ljudima zaista jeste sve veća. Veliki je broj onih koji samo sebe gledaju, koji neće nikog ni da saslušaju, već menjaju temu na nešto veselije čim se počne o problemima, koji će nekad gaziti preko drugih kako bi postigli ono što žele, ili neće gaziti, ali će druge ignorisati. To sve stoji.
Međutim, ima i onih koji naprave greške u životu. Tipična priča: ona je nekad imala puno prijateljica, družila se, pomagale su jedna drugoj, a kad se udala, život joj je u potpunosti postao usredsređen na posao i porodicu. S onima na poslu nije bila bliska – pričale su, ćaskale, ali nije tu bilo bliskosti – s prijateljicama se sve manje družila, bavila se suprugom, decom i roditeljima. A onda je došlo do razvoda ili je ostala udovica, deca su odrasla i odselila se (majka ih je u nekoj meri i gušila time što je najveći deo energije usmeravala na njih i onda od njih očekivala da joj budu i deca i prijatelji i sve), i ona je ostala sama. Ostarelim roditeljima (a ni ona više nije mlada) treba pomoći, ni samoj joj nije lako, a više nema nikoga uz sebe. Od prijateljica se udaljila, od koleginica takođe, nakon penzije (nije da je s njima ikad i bila stvarno bliska), s komšilukom se nije družila, svi su joj bili dosadni – i sad nema nikog.
Takve priče su česte. Ljudi se usredsrede samo na jedno, jurcaju, sve postižu sami, i dopada im se koliko im uspeva da postignu sami – i udalje se od svih koji bi im se mogli naći ako im pomoć ipak zatreba. I to tako ide decenijama, a onda dođe povećana slabost, pomoć bi bila dobrodošla, samo što nemaju od koga da je traže – plus bi neke bila i sramota da traže, jer znaju da su se sami udaljili od svih. I još, u kasnijim godinama, ako se jako dugo ni sa kim niste družili, može biti izuzetno teško sklopiti nova poznanstva. Odavno ste zaboravili kako se to radi, nije to više vrtić u kome se jednostavno igrate s drugom decom pa se i sprijateljite s njima.
Ne tvrdimo da treba smesta da sakupite prijatelje oko sebe isključivo da biste imali nekog i kasnije, kad vam zatreba pomoć. Ljudi nisu novac koji odlažete na stranu "za crne dane". Ipak, pokušajte da održite prijateljstva, ili da steknete nova, ne samo zbog kasnijih dana već zato što su ljudi koji se druže, generalno uzev, srećniji od onih koji se ne druže. Osećaćete se bolje i vi i oni s kojima se družite – a stariji dani neće biti vreme usamljenosti, već će i tada drage osobe biti oko vas.

1 komentar
  1. Marko Petrić

    Pomaže se samo invalidima, bolesnim i starim osobama. A druga stvar, žene su se dugo borile za ravnopravnost, ne vidim u čemu je sada problem?

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike