Opasnosti od goveđeg mesa

Vegetarijanska ishrana je sve popularnija, bar na Zapadu; ipak, priličan broj nas i dalje ne može da zamisli da bar ponekad ne pojede, na primer, šniclu. Neki slušaju savete nutricionista i jedu samo živinsko meso i ribu; neki ipak žele nešto „jače“ – recimo, govedinu (junetinu, teletinu…). Bez želje da vam popujemo i da vam određujemo kako ćete se hraniti, evo nekih podataka o mogućim opasnostima od goveđeg mesa, kao i saveta kako da nađete najzdravije moguće.

Krave i telad se u uzgajalištima uglavnom hrane kukuruzom uz dodatak sojinog brašna ili povrća, mleka i surutke, ribljeg brašna i vitaminskih dodataka. U upotrebi je bilo i životinjsko brašno (ono se uglavnom pravi od ostataka goveda, naročito od mlevenih goveđih kostiju) kao proteinski dodatak, međutim, nakon kravljeg ludila, upotreba životinjskog brašna u stočnoj ishrani je zabranjena. Preporučeno je riblje brašno (mada i ono ima svojih nedostataka), ali pošto je riblje brašno pet puta skuplje od životinjskog, to se ne poštuje baš uvek. Zato su pojačane veterinarske inspekcije.

U stočnoj ishrani mogu se naći još neki ne baš poželjni dodaci. U uzgajalištima, antibiotici bi smeli da se koriste samo za lečenje zaraženih životinja, međutim, često se daju i zdravim životinjama pošto im se tako povećava telesna masa. Ukoliko budete jeli mnogo tako uzgojenog mesa, postoji opasnost da vam antibiotici koje ćete uzimati kad se razbolite više ne budu ni od kakve pomoći. Još jedan nepoželjan dodatak stočnoj ishrani su hormoni; njihova upotreba zabranjena je u Evropi, ali ne i u SAD (zbog čega je u brojnim evropskim zemljama zabranjen uvoz mesa iz SAD). Hormoni ubrzavaju rast životinja i povećavaju im telesnu masu, istovremeno čineći meso mekšim. To je sve super za proizvođače mesa, međutim, nije nimalo dobro za one koji to meso posle treba da jedu, jer takvo meso može da bude kancerogeno, kao i da poremeti rad vašeg endokrinog i imunološkog sistema; takođe, tako uzgojeno meso može da uzrokuje nepravilnost u razvoju polnih organa kod dece, kao i raniji ulazak u pubertet.

Ovčje i kozje meso je znatno zdravije, naročito jagnjetina i jaretina. Premda i kod ovaca postoji bolest slična „bolesti ludih krava“, ona nikad ne pogađa životinje mlađe od godinu dana.

Na kraju, kako izabrati meso? Najbolji savet jeste da ne kupujete ništa „sa strane“, neproverenog porekla, ma koliko jeftinije bilo. Najsigurnije je da kupujete samo ono meso čije je poreklo potpuno provereno od strane veterinarske i sanitarne inspekcije (drugim rečima, meso sa pečatom).

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.