Optimalno zdrava odeća

Već duže vremena se zna da na čovekovo zdravlje utiče i njegova odeća. Svakog dana čovek izbaci između 0,5 i jednog litra tečnosti, plus do 40 grama masnoće. Ako tkanina koju ima na sebi upija sporo ili previše brzo, to dovodi do poremećaja razmene vlage, nelagodnosti, bržeg zamora i iziritiranosti. Zato je dobra ideja odabrati optimalnu varijantu za odeću.

Kad je reč o donjem vešu, on, kao prvi sloj odeće, mora da bude napravljen od prirodnih materijala (recimo, pamuk ili lan) koji poseduju baktericidna svojstva. Bilo kakvu sintetiku treba izbegavati, jer povećava broj mikroorganizama na koži (da li je sintetički seksi donji veš vredan toga da „zaradite“ neku infekciju?). Leti je pogodan i svileni donji veš – u njemu vam neće biti vruće.

Drugi sloj odeće (spavaćice, bluze, haljine…) može da sadrži sintetiku, ali sadržaj prirodnih vlakana ipak mora da bude minimum 50%. Jeste, odeća sa više pamuka duže se suši nakon pranja – ali tu se postavlja pitanje da li ćete radije da vam se odeća duže suši ili da rizikujete da dobijete neku kožnu infekciju. Za drugi sloj odeće je takođe idealno da je od 100% prirodnih materijala – pamuk, svila ili vuna.

Treći sloj odeće (jakne, kaputi): tu može da bude sintetike, naročito ako ispod jakne nosite vuneni džemper. Odeća od sintetike lakša je od one od prirodnih materijala, a pruža i dobru toplotnu izolaciju (zato bi sintetiku trebalo izbegavati leti, kada se više znojite).

U poslednje vreme popularne su tkanine sa dva lica – unutrašnji sloj je od sintetike, a spoljašnji od prirodnih materijala. To se pokazalo kao sasvim pogodno i za prvi i drugi sloj odeće – vlaga slobodno prolazi kroz sintetiku, a lan ili pamuk koji su spolja brzo je upijaju. Posledica toga je da koža lako diše i da se temperatura tela ne menja.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.