Pomoći nepoznatima?

Lepo je pomagati drugima, to može puno da im znači, a i vi se osećate dobro i korisno. I to ne samo kad se radi o vama dragim osobama već i kad se radi o nepoznatima, samo je tada potrebno biti oprezan i u principu ne pružati nezatraženu (i, naročito, neželjenu – neželjena pomoć je loša ideja) pomoć, osim kada je očigledno da je nekome potrebno spasavati život.
Konkretan primer: u prodavnici vidite stariju osobu kako se muči da iz kolica za kupovinu nešto teško prebaci na kasu. Vas su vaspitali da poštujete starije i pružite pomoć kad vidite da je potrebna, a ova osoba očigledno ima problema s tim teškim stvarima. Zato priđete da pomognete – a ta osoba se trgne i odmakne stvari od vas. Vi se tu osetite zbunjeno: pa, samo ste hteli da pomognete, otkud takva neprijateljska reakcija?
U ovakvim situacijama najbolje je prvo pitati da li je pomoć potrebna. Možda je ta osoba suviše ponosna da bi prihvatila pomoć, a možda nije ni znala šta je to što vi pokušavate. Vi znate da niste mislili ništa loše, ali niko ne ume da vam čita misli – možda je ta osoba, kad ste pokušali da dohvatite njene stvari, pomislila da hoćete da joj ih otmete, i refleksno reagovala? Šta biste vi pomislili da neko samo dohvati vaše stvari (ili robu koja će uskoro, kad platite za nju, postati vaša), da li bi vam prva pomisao bila da neko hoće da vam pomogne?
U redu, pitaćete sledećeg puta, ali šta ako vaša pomoć bude odbijena? Ništa – vi ste ponudili, pravo te osobe je da odbije. Odrasla je, i na njoj je da proceni da li joj je potrebna pomoć i da li tu pomoć želi. Pružanje neželjene pomoći bilo bi nametanje, a od toga se već niko ne bi osećao dobro, ni vi, ni ta osoba. Vi biste nekom nametnuli nešto što ne želi, a ta osoba bi se osetila bespomoćno jer ne može da se odbrani od nametanja.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike