Poroci: pušenje (2)

U poslednjih deset godina, i sam izbor ličnog poroka, bilo to pušenje, alkohol ili nešto treće, postepeno potpada pod zakonsku regulativu većine zemalja, posebno na Zapadu. Stroge zabrane pušenja zasnivaju se, između ostalog, i na činjenici da osobe koje se nalaze u okolini pušača spadaju u kategoriju tzv. pasivnih pušača, te da je njihovo zdravlje direktno ugroženo. Pojedine sudske parnice u svetu pokrenute su upravo na osnovu toga što osoba koja je obolela, a čija se bolest može dovesti u vezu sa udisanjem nikotinskog dima, tuži aktivnog pušača za kojeg smatra da je izazvao/la to stanje, ili firmu u kojoj je radila a koja se nije potrudila da na vreme spreči mogućnost pušenja u sopstvenim prostorijama.

Istraživanje sprovedeno u Britaniji pokazuje da stvari nisu nimalo jednostavne, posebno kada je reč o odnosu zaposlenih, među kojima ima i pušača i nepušača. Razloga za nezadovoljstvo ima uvek – ako je, recimo, firma obezbedila prostoriju za pušenje, nepušači će se žaliti zbog tih dodatnih (ničim nezasluženih) privilegija, ili će optuživati kolege da provode manje vremena na poslu. U suprotnom slučaju, naravno, pušači će smatrati da su im uskraćena osnovna prava.

Interesantna su dva suprotna slučaja, gde je osećanje nezadovoljstva obostrano, a mogućnost mirnog razrešenja sukoba – nikakva. Prvi je primer Elison Džefriz iz Koventrija, koja se žali na svoje koleginice-pušače, jer konstantno mora da odgovara na telefon kada su one na pauzi. Alison tvrdi da ih je u početku „pokrivala“, ali da je docnije shvatila izlišnost toga, pa sada svakome ko se javi otvoreno kaže razlog odsustva. Nasuprot njenom stanovištu, Linda, zaposlena u kompaniji za osiguranje iz Birmingema, tvrdi da je izložena diskriminaciji od strane kolega zato što puši. Ona napominje da trpi neprestane opomene, došaptavanja iza leđa i da je, iako ostaje da radi dodatno da bi nadoknadila „izgubljeno“ vreme, njen radni učinak ocenjivan kao manji.

Postojanje dvaju tabora posve je evidentno, a onih sa neutralnim stavom prema pušenju ima sve manje. Sa jedne strane su medicinska upozorenja i zakonski trend zabrane, sa druge – velike kompanije koje se sigurno neće tako lako odreći konzumenata svojih proizvoda. Po svemu sudeći, situacija će dugo „trajati“ u neizmenjenom vidu, jer nijedna strana neće hteti da popusti…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.