U trendu

Previše defanzivni (1)

Postoje ljudi koji su previše defanzivni. Sve što kažete ili učinite vide kao napad na sebe. Mogu da budu dobri prijatelji i drage osobe, ali su i veoma zamorni, a vrlo je nezgodno kad vam je takva osoba na neki način nadređena.
Ovakve osobe sebe često smatraju osetljivim. I jesu osetljive, ali se u njihovom ponašanju ne ogleda samo to, pa čak ni preosetljivost, već baš prevelika defanzivnost, a tu postoji znatna razlika. Preosetljivu osobu će zaboleti svaka kritika, sve će je duboko pogoditi, ma kako blago bilo izrečeno ili učinjeno, ali neće videti napad tamo gde ga nema, dok će previše defanzivna osoba činiti upravo to, čak će i otvorenu pohvalu shvatiti kao, u suštini, oštru kritiku na svoj račun.
Primeri ponašanja previše defanzivnih osoba: ona raskine s njim nakon što je implicirao da je ružna – time što je zatvorio oči dok su se ljubili; gost na zabavi, na pitanje da li bi želeo malo vina, oštro odgovori: "Zar vam ja ličim na alkoholičara?". Deluje vam preterano, čak i groteskno? I jeste, posmatrano sa strane, ali previše defanzivne osobe takve reakcije (svoje, ne tuđe) vide kao potpuno opravdane, kao nužnu samoodbranu, ništa više od toga.
Kako neko postaje takav? Nije sasvim sigurno, ali pretpostavka je da su takve osobe rasle u ne baš prijateljskom okruženju, u kome je svaki njihov postupak i postignuće strogo ocenjivano i uvek proglašavano neadekvatnim, i da su vremenom te osobe razvile stid od samih sebe, smatrajući se nesposobnim, žarko želeći da pokažu da su ipak dostojne ljubavi, poštovanja, prihvatanja. E, sad, kako vi da ih, na njihove oštre reakcije, uverite da niste mislili ništa loše, da ih niste napali, da ih cenite?
Kratak odgovor: to je nemoguća misija. Duži odgovor: to je praktično nemoguće postići jer je kod njih dominantan "reptilski deo" mozga (taj "reptilski deo" mozga ima svako od nas, ali je kod ovih osoba dominantan), koji vaša uveravanja jednostavno ne razume. Za "reptila" postoje dve stvari: jedna je osećaj da je za nešto uskraćen i da ga nema dovoljno, koliko god ga sticao (šta je to konkretno razlikuje se od slučaja do slučaja – ljubav, poštovanje okoline, novac, hrana, slava…), a druga je osećaj da neko uvek pokušava da ga uništi (fizički, ili da ga finansijski upropasti, na neki način povredi, ponizi, i to se razlikuje od slučaja do slučaja).
Za jednog reptila, ovakvo posmatranje sveta ima smisla, jer reptili koji gomilaju potrebne resurse (recimo, najedu se kad god im se pruži prilika za to) i koji su uvek na oprezu od potencijalnih grabljivaca imaju najbolje šanse za opstanak. Samo, ni vi ni ta osoba niste reptili, što ne samo da otežava komunikaciju već i vas dovodi u opasnost da, braneći se od zaista ničim izazvanog napada previše defanzivne osobe, i sami počnete da se ponašate kao "reptil".

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.