Previše lična pitanja

Pristojnost nalaže da se ne zabada nos u tuđa posla i da se ne postavljaju previše lična pitanja. To je dobro pravilo, ali mu nedostaje definicija previše ličnih pitanja, što može da dovede do neprijatnih situacija i do toga da neko i ne znajući ispadne nepristojan.
Zaista nije lako odrediti gde je granica pristojnosti kad nekog pitate nešto što se njega ili nje lično tiče. Pravilo da pođete od sebe i od toga kako biste se vi osećali da neko vama učini to-i-to, u ovom slučaju da vam postavi određeno pitanje, ne može da se primeni na ovakve situacije, jer se ljudi veoma razlikuju po otvorenosti i spremnosti da lično iznesu u javnost. Ima onih koji će vam sasvim otvoreno, ako ih pitate (ili i ako ih ne pitate), reći neke veoma lične stvari. Ne mislimo samo na one koji preteruju s tim, pa će vas ugnjaviti neželjenim podacima o svom privatnom životu (proliv koji je tog jutra dobio njihov pas, menstruacija koju su dobili u toku noći pa su ujutru zatekli veliku fleku na čaršavu, fleka na čaršavu koja je ostala od njihovog desetogodišnjeg sina koji je, izgleda, prvi put imao vlažni san, majka koja ih pola sata davi telefonom detaljno opisujući kakve joj probleme prave hemoroidi (pa se tako upoznate i s problemima njihove majke i s tim od koga su naučili da pred svima pričaju takve stvari), kakav su orgazam imali prethodne večeri…).
Mislimo na one koje možete da pitate da li su nedavno imali neku polnu infekciju i da ih to pitanje nimalo ne uvredi, samo vam daju iskren odgovor, ili ih pitate nešto o seksualnom životu (na primer, da li su razmišljali o seksu s osobom istog pola, da li su nekada probali tu-i-tu igračku iz seks-šopa), o religioznom životu (recimo, o čemu su razmišljali kad su se poslednji put molili u crkvi)… Maltene ih možete pitati bilo šta, i reagovaće kao da je najprirodnija stvar na svetu što ih to pitate, i odgovoriće vam iskreno, bez ustezanja, makar ih odgovor i ne predstavljao u najboljem svetlu.
Malo ko je u toj meri otvoren, ali čak i manje otvorenoj osobi može da, bez ikakve loše namere, ne padne na pamet da je neko još zatvoreniji od nje, i da će pitanje na koje bi ona sama bez ustezanja odgovorila smatrati uvredljivim zadiranjem u svoju intimu. Ako i vi spadate među one otvorenije, kako proceniti da li će nekom neko pitanje biti uvredljivo, da li će ga smatrati nepristojnim?
Postoji jedno zgodno pravilo, a ono glasi da bi, pre nego što postavite lično pitanje, trebalo da se upitate da li bi vam ta osoba i bez pitanja rekla tu stvar (na primer, da li je razmišljala koje će ime dati svojoj bebi koju očekuje kroz koji mesec) i da li se radi o nečemu za šta je verovatno da bi ta osoba želela sama da objavi svima onda kad se oseti spremno (recimo, pomislili ste da je možda trudna, pa ste je to otvoreno i pitali). U navedenim primerima, odgovor je oba puta potvrdan, što znači da ako želite da budete sigurni da nećete nikog uvrediti, bolje je da pitanje ne postavite.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.